Branič

Страна 23.

више. Ту није било, шта више, ни оног прекорачења у плати као између инспектора и начелника. Исто тако, секретари министарстава из треће груие друге категорије биће млађи у рангу од писара прве категорије. Поставља се питање: како може бити једно лице шеф, старешина или уопште претпостављени у служби једноме који има већи ранг ? У војсци заиста има таквих случајева; тамо може млађи пуковник да командује дивизијом а старији пуком. Али, у војсци, команданти се постављају указом, исто онако као што се и чинови добијају указом. И један указ којим се један млађи официр поставља за команданта може формално-правно да, у одређеном случају, измени ранији Указ који је био основа рангу. То је сличан однос као између општег и специјалиог закона; овај, ако је доцнији, мења онај први само у тачно одређеном обиму. У грађанству тога нема. Краљ поставља некога за начелника министарства IV. групе; одељење му додељује Министар једним решењем. Да ли може Министар, без законског ослонца, да му тим да и предност у рангу над једним инспектором који се већ нашао у истој групи, и који је по изреченим прописима чл. 117. старији рангом?Тоће питање несумњиво искрснути и у пракси, и није немогуће да, поред пра них спорова, доведе и до инсубординације и застоја у раду. Чланови 117. и 118. Чиновничког Закона, узети за себе, потпуно су и логични и јасни.

Али у вези са Уредбом, која, заједно са Законом и разним правилницима који тек има да се донесу, сачињава објективно право о Чиновницима, ти чланови постају контрадикторни и апсурдни. Њима се постигло баш оно што се хтело да онемогући: несигурност и неправедност, у одређивању ранга, необухваћање свих случајева и т. д. Ми смо убеђени да су ове неправилности и грешке само плод случаја, јер нико не би могао имати интереса, а најмање људи који су радили на чиновничком законодавству, да омогућавају и фаворизирају горе-наведене ситуације. У разно време и у хитњи донесени су Уредба и Закони, и врло је вероватно да оно што смо навели није једини случај њиховог неподударања или и саме противуречности. Закон о Чиновницима и осталим државним службеницима грађанског реда има више непотпуности, нејасноће и неслагања, тако да његове измене и допуне или један низ законодавних тумачења изгледају неминовни. У том случају могло би се у уводу члана 117. речима: „ранг чиновника исте категорије одређује се овим редом", додати просто: у колико се он не види из самог њиховог службеног односа. Исто то могло би да се дода у уводу члана 118. То је, по нашем мишљењу, једини начин изласка из ове немогуће и апсурдне ситуације, ако се већ не стзне на становиште да се мења и цео систем. Ми би, у својој унутрашњости, пре били за ову другу солуцију.

0 исплати новчаних обавеза у злату и страним валутама, закључених до мобилизације, за време окупације, интернирања или у избеглиштву.

— боИсИог

Закон о ликвидацији мораторног стања имао је изрично да регулише начин исплате три особена случаја новчаних обавеза у злату и страним валутама. То су прво новчане обавезе у злату и страној валути закључене у земљи или иностранству до момента мобилизације, до 12. 25 јула 1914 године. Други случај обухвата обавезе у злату и страној валути, закључене у земљи или иностранству од момента мобилизације до момента евакуације земље. Трећи случај обухвата новчане обавезе у злату и страним валутама, закљученим у земљи или иностранству за време окупације. Први случај закон је изрично ре-

гулисао, други случај законом није нарочито предвиђен, трећи случај је само једним делом регулисан. Први случај обухвата оне иовчане обавезе које су у злату или страној валути закључене до момента мобилизације 12. 25. јула .914. године. Новчане обавезе и у злату јесу према природи новчаних обавеза, обавезе на вредност, не обавезе на златнике — заменљиве ствари; чак и онда, када новчака обавеза изрично гласи на ефективно злато, чак и када је новчана обавеза, обавеза на вредност, само ако су том одредбом странке хтеле да нагласе начии исплате а не место