Branič

Стр. 118.

„Б РАН ИЧ"

Број 7. и 8.

ТРЕБА ЛИ И КАКО ДОПУСТИТИ УЧЕШЋЕ ЛАИЧКОГ ЕЛЕМЕНТА У КРИВИЧНОМ ПРАВОСУЂУ? Ог. БОЖА МАРКОВИЋ ПРОФЕСОР УНИВЕРСИХВТД !)

I. У погледу учешћа лаика у кривичном правосуђу у нашој држави ствар данас стоји овако: 1. У Србији постоји мешовити суд под именом поротног суда, састављен из три државне судије и два лаика и надлежан за разбојништво, опасну крађу, паљевину, поништај туђих ствари, подмићивање, прекршај права из § 109 к. з., за послугу из § 112 к. з., за службену утају из § 113 к. з. лажно банкротство из §§ 261 и 262 к. з., зеленаштво из § 284 к. з. и за дело из трећег одељка § 127 к. з. Два поротника са три државне судије заједно, као један колегијум, расправљају и одлучују о томе је ли оптуженик крив или некрив. После одлуке о кривици или некривици оптужениковој само државне судије без лаика (поротника) примењују закон, изричу казну односно ослобођавају, решавају о трошковима и др. Мешовити судови постоје од 1871, а у данашњем облику од 1895. 2. У Босни и Херцеговини постоје од 1891. мешовити судови на тај начин, што се код окружних судова за сва злочинства и преступе, за која су они надлежни, за главни претрес позивају и два присежника из народа, који заједно са државним судијама одлучују о свим претходним питањима, о питању кривице, казне, приватноправних тражбина, трошкова кривичног поступка и о формалним питањима у току главног претреса. Код Котарских судова, који су надлежни за све остале преступе, на главном претресу као и код окружних судова суди један државни судија са два присежника из народа. 3. У Словенији и Далмацији постојимешовити суд у облику праве пороте, састављен из три државне судије и 12 поротника из народа са доста великом надлежности: велеиздаја, нарушење јавног мира, побуна, противстајање власти, фалсификат, прављење лажних новаца, силовање, противприродни блуд, све врсте убиства, побачај, избачај детета, тешка телесна повреда,

двобој, паљевина, крађа, проневера, разбојништво, превара. Поротни суд састоји се из два засебна и одвојена колегијума. Поротници за себе чине колегијум и сами одлучују о кривици онтужениковој. Државне судије чине засебан колегијум, чија одлука зависи од одпуке поротника. Гласи ли одлука поротника „крив", државни суд има одлучити казну и изрећи осуду, у противном има изрећи ослобођење. 4. У Хрватској и Словенији, Црној Гори и Војводини (Банат, Бачка, Барања) у кривичном правосуђу нема лаика. У Војводини са угарским кривичним поступком није задржана и порота. Ово је од уједињења укинуто. У Хрватској и Словенији постојао је прави поротни суд и то само један у Загребу за целу Хрватску и Словенију код судбеног стола за дела извршена штампом. Чланом 13 Устава штампарске кривице одузете су од поротних судова, те овај више и не постоји Из овога прегледа се види да сем Словеније и Далмације лаички елеменат у другим покрајинама није заступљен у кривичном правосуђу. Два поротника у Србији и два присежника у Босни недовољни су да се може говорити о учешћу народа у правосуђу. О томе се може говорити само онда, кад је лаички елеменат у већини под државним судијама. У томе смислу је и постављено питање, које је предмет претреса на овоме конгресу. II. Одговор на постављено питање зависи једино од тога, има пи разлога који би учешће лаика у нас оправдавали. Немогуће је о тим разлозима говорити, а да се не помену узроци са којих је лаички елеменат на европском континенту ушао у кривично правосуђе. Два су узрока изазвала увођење лаичког елемента у облику пороте у континентална законодавства: политички и правничко-технички. Политички узрок састоји се у политичком апсолутизму XVIII и XIX века, а

!) Овај чланак, као реферат г. Д-р Боже Марковића за конгрес правника, који ће се држати 18. ов. м., доносимо због важности и актуелности питања које третира.