Branič

Број 7. и 8.

„БРАНИЧ"

Стр. 145.

пкој уо1јј и^оуогаса Ш та*епје1пој ЈзИпЈ. 1 ) ЈбИпЛош јзргауот ро§о1оУо с!окагап је засЈггај ЈзЈе. N0 засЈгхај оре!: тохе <1а ћис!е патегпо Цј ћег г1е патеге з1исајпо гћо§ пе2§ос1пе 1 пе!:абпе зШЈхасЈје Ш из1ес1 пезрога2ит1јепја ро1уогеп Ш <Ја ћис1е ћебргесЗте1ап оћгЈгот па Јоспјје сјпјепјсе. (Ј ргак1:Јспот 21Уо1и с1о§ас1ја зе, с1а сак 1' рјзтет и§оуоп', 5аз1:ау1јеп1 ос1 јаушћ по!ага с1а 1 рогаупепја, 5*ау1јепа па зисЈзкј гарјзшк, сез1о пе ос1§оуагаји ргауој 1 з! 1 п 1 ^ој уо!ј5 и^оуогаса. СЈт с1ак1е 1'гћјје зрог око баЈггаја Јзргауе, која с1ори§1а гагНсап зтјзао, осеуј(1по је, с1а ^е тг!уо з1оуо гарјза тогаИ огјуе!! хјуа гес ргезуе^а ос1 рагпјсага гагПсШћ исезпјкаб1уагшћ зуесЈока. ОаП зе ујзе ри1а ћа§ 15ргауата пе и!угс1јији јеШпо рпујс1по \г §о1оуЈћ гаг1о§а ропчјујзе 1п 1гаис1ет сгесШогит зуакојакј ргауп1 ро51оуј ? ОаН гпје тогпо, с1а з1гапка и сЈоћгој уеп' ро!УгсП ипаргес! рптПак ро2ајт1јепо§ поуса јбргауот Ш с1а ргЈтЈјеп! гајат угаН, а <1а 51 пјје 151оугетепо с1а1а јбргауи о гајти Уга1Ш Ш ЈгдаН рп'2паш'си. 51§игпо пе ос1§оуага гаћ1еуи та1еп'је1пе ЈбИпе, ако ћ1 ћПа гћо§ 1о§а паргат пероб1епој б1гапс1 ћебргаупа. Иета битпје, с1а бе тогаји 1 рогес! јбргауа ро ро1гећЈ ргеб1и5аН као 5Уес1ос1 опј, којј 5и исе51уоуаН пе бато с!о§оуагапји пе§о \ рјзапји јбргауе о сЈо^оУогепот ргаупот роб1и. Оујт 5е ри!ет 51§игпо тоге сЈосј с!о гагјазпјепја 05рогепо§ С1пјепјсп0§ 51апја 1 пј та!о пхје оразпо, ро§1о бисПја пхје оћуегап, с1а 5уе<1осЈта б1еро уегије. МосЈегпоте роб1ирки 1и<1је је 51апоу1'§1е ?гапси5ко§ Сос1е сЈуП-а, §1о и с1. (1341 <1о 1348 оћ пе^иШат ћотјпит 1е 12 пасе1а: ^еИгеб раббеп! 1ето1'пз 15к1јисије пабе1по Јг §о1оуа јгиге^а и брогоујта ргеко 150 1гапака ј ргоНу басЈгхаја Јбргауа сЈокагЈуапје 5Уес1ос1'та. Оуо сЈапаб §о!оуо оћогепо б1апоуЈб1е Сос1е с!УП-а 12 §осПпе 1800.ш та1о пе оћегће<1јије ргаупи 51'§игпо51 пе§о паргоИу ис1ага б1оћос!пе ри1еуе 5Уакојак|'т г1оиро1гећат. Оуј 5и сЈокагп! ргорјбј изП бкого <1о51оупо 1 ибааабпјј бгрбкј §гас1јап5к1 ро51ирпЈк ос1 20/2 1865. ^осНпе 5а 1'гтепата 1 с!орипата ос1 8/3 1881. §осПпе (с1. 242 с1о 245), и којет Ш5и ћагет и рипој теп' 12уес1епа пасе1а тос1егпо§ роб1ирка озоћИо пе опо з1оћос1пе осепе стјетспо§ 51апја. Ое 1е§е 1егеп<1а па§ ћис1исј гајесјпјскј §гас1јапбкј роб1ирш'к 1гећа (1а ибуојј 5Уа уес 12-

Ј ) Масе1о з1ођос1пе осепе с1окага рпшепјије тос1егпј роз1ирак 1 па јзргауе и ро§1ес!и пјЈћоуо§ засЈггаја. пебепа пасе1а тос1егпо§ роб1ирка 1е с!а ик1опЈ 5Уако о§гаш'сепје ЈокагпЈћ 5гес151ауа, §1о 5е ргоИуе Ит пасеПта. Оуако <^е зе пајћо1је оћегћесЈШ 51оћос1по 1гагепје та1епја1пе ЈбПпе. Кас! и 1'511'пи ро1геће ргаупо§ 2Јуо1а 121'бкији, <1а 5е јгуебт ргаупј роб1оу! 5к1оре рјбтешт и^оуогот о<1по5по <1а 5е о пјјта 12<1ас1и јбргауе, гакопосЈауас 1гећа с!а и та1еп'ја1пот ргауи ргорЈбе га уа1јапо51 Нћ ргауш'ћ роб1оуа, <1а 5е и!уг<1е Јбргауата. 1Ј ргосебиа1по ргауо пјкако пе 5те аа и Ит ро21есПта <Пга, пе§о 1гећа <1а ри§1а па 5Уе 51гапе б1оћо<1и, <1а 5е то§и ЈокагаН гћјса, па којјта 5е обпјуа 1ај Ш опај гаћ1еу ро та1епја1пот ргауи. 1г гпап51уеш'ћ геујја багпајето, <1а је 51а1ш гакопосЈаупЈ 5ауе1 Мјш'51агб1уа Ргау<1е ибУојјо као обпоуи ћисЈисе^ гаје<1шско§ §га<1јап5ко§ ро51ирпЈка — роб1ирш'к па5е§а ргаупо§ рос!гисја. Иа 1ај зе је роб1ирт'к ро!рипо об1опјо 1 пасг1, којј је уес §оШ'пе 1913. јгабао и Нгуа1бкој! Ме уа1ја с1ак1е ги§Ш јесЈап ос1 §1аушћ б1ићоуа оуо§а 5151ета, б1оћо<1пи осепи Јокага, тасе то§1а ћ! бе бгибШ 1 сПауа2§гас1а. Тега је па§а: Ргета пасе1и б1оћос1пе осепе сЈокага и §гас1јап5кјт је рагпгсата пео§гапЈсепо <1ори51аП сЈокаг бУесЈоагпа.

Мих. Јовановик, председник Касад. Суда. Наслеђе у задружном праву. Нарочито вођење рачуна у задрузи је у томе: 1) Што закон задругу проглашава за правно („морално") лице, да, дакле, није само обична заједница имања, обично удружење или друштво. Последица тога имала би да буде, да поједини задругар не може, док је у задрузи, задуживати свој део, јер све имање као једна целина припада задрузи као правном лицу, а не појединцима, све док се не поделе. На случај потребе да се један задругар задужи за свој део, задужење, ако ту потребу увиђају и остали задругари, има да дође као дуг задруге, за који би се ова после обрачунзвала са таким задругаром. Према овоме, пропис § 515 грађ. зак., по којем задругар може „без знања дружине" задужити свој део, и поверилац да може из тог дела намирити се за трајања задружног живота, противно је основ"ном принципу на коме почива задруга.