Branič

Страна 2

„Б Р А Н И *Ч

Број 1.

мења услед тога, а код опције онај, који може да бира, кадучини избор, чини услед тога да се чинидба његовога сауговорача мења. Ако је на пр. А. уговорио куповину три вагона пшенице од Б. по одређеној цени чврсто а три вагона са правом опције за шест месеци од дана закључења уговора, па А. изјави да тражи лиферовање и друга три вагона, онда се тиме мења чинидба сауговорача Б. 4. Има мишљење да је опција једнострано обавезни предуговор. § 936 аустријског грађанског законика, који није унесен у наш грађ. законик, вели : „Договор о томе: како ће се тек уговор закључити, само је онда обавезан, ако је одређено како време закључења тако и битни делови уговора, и ако се међутим околности нису тако промениле да се тиме осујећава изречно изјашњени или по околностима одређени циљ или да је једна или друга страна изгубила поверење. У опште мора се извршење таквих обећања тражити најдаље за годину дана по уговореном року, у противном случају право престаје." Право опције било би дакле један предуговор, којим се за једну странку ствара право да тражи у будућности закључење другог, главног уговора. Али овде се умесно примећује 1 ) да странке баш неће да у будућности закључе уговор, него се већ сада обвезују, и на опцију овлашћеном даје се право да будућом изјавом стави уговор у дејство. Код предуговора страпка има права да тужи свога сауговорача да пристане на закључење главног уговора, а, код опције, овлашћени, пошто је изјавио да чини употребу од свога права опције, имао би права да тражи испуњење уговора, који је закључен био још у моменту кад је опција уговорена само под условом да на опцију овлашћени опцију изврши, т. ј. да изјаву да тражи испуњење уговора. 5, Постоји и мишљење да је опција изречно орочена оферта (понуда). ') § 861 аустриј. грађ. законика вели : „Ко се изјасни да хоће на некога да пренесе своје право то јест да хоће нешто да му допусти, даде, да^јхоће нешто за њега да чини или да нешто њега ради не чини, тај чини обећање, али ако тај други то обећање прими пуноважно онда сагласношћу воља обеју страна постаје уговор." Тако и § 531 нашег грађанског законика: „Уговор је закшучен онда кад једна страна што обећа а друга то прими..." Према томе узима се да је од стране онога,

Ј ] В. М^аЈшег-Т.бШгг, на нав. м. под V. 2 ) Тако аусгријски Врховни Суд у одлуци од 24. IV 1923.

према коме на опцију овлашћени има да учини изјаву, учињена понуда (оферта, обећање) да се уговор закључи, везана за рок, у коме на опцију овлашћени има да се изјасни и у току кога је рока понудилац дужан остати при тој понуди. Чим сада на опцију овлашћени изјави да врши опцију, онда је сагласност воља постигнута и уговор закључен. Ако А. на пр. купује од Б. три вагона пшенице одмах (чврсто) а два вагона са правом опције за шест месеци од дана закључења уговора, онда би се имало узети да је Б. учинио А-у понуду да купи још два вагона пшенице и да ће на изјаву А -а чекати шест месеца. Ако у овом року А. изјави да врши опцију, да купује та два вагона пшенице, уговор је закључен. Ако пак| рок прође а он не учини изјаву, понуда Б-а се гаси и ако после тога А. изјави да купује, онда је то нова понуда коју А. чини Б-у, и од овога сада зависи хоће ли понуду да прими и да се уговор тиме закључи. Овом се мишљењу пак примећује да је право на опцију овлашћенога да да изјаву о примању понуде, и на тај начин учини да се уговор закључи, ипак „нешто више" од простог примања понуде, као што је и на страни противног сауговорача нешто више од „остајања при речи" (кад је пристао на опцију), пошто се често дуги рокови уговарају. 1 ) „ 6. Има писаца који опцију конструишу као уговором одређено право једне уговорне странке да створи дуговински однос једностраном изјавом, коју је потребно доставити другој странци. 2 ) Узмимо на пример право откупа (§§ 661 и сл. грађ. зак.).Ј'; И по нашем и по аустријском законику (§§ 1068 и сл.) могућно је уговорити да продавац задржава право откупити продату ствар у току одређенога рока или за време свога жнвота (§ 662 нашег, § 1070 аустр. грађ. законика) По сили ових законских прописа продавац дакле може својом једностраном изјавом, упућеном купцу, изјавити да откупљује ствар. Том једностраном изјавом закључен је уговор о куповини (откупу) дотичне ствари под условима — ако се другачије не уговори — који су прописани у § 661 грађ. зак. Наравно да ова једнострана изјава доводи до закључења уговора само зато што је онај, коме је она достављена, раније пристао на то. Зато је она довољна само онда, кад су раније већ између странака угврђени битни елементи уговора, који се једностраном изјавом има сматрати као закључен. Ј ) Аустријски Врховни Суд у одлуци од 24. IV. 1923. одбио је схватање опције као оферте. В. ^а§;пег-1ЛЕЛег под VI. при крају. 3 ) Ећгеп2%'е1'§, Зуз1ет II 1, стр. 134.