Branič

Број 6.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 115

Ако су формалне претпоставке за упис у адвокатску листу задовољене, молбу кандидата за упис у листу коју морају потпомоћи два адвоката, објављује Комора. У исти мах, прибирају се подаци о моралним особинама кандидата, као и о томе да ли је достојан поверења. За време од десет дана може сваки противу уписа писмено означујући основе, истаћи приговор, о коме Комора одлучује. Ако није никакав приговор истакнут или је одбијен, врши се упис у листу адвоката. Противу одбијања уписа у листу кандидат има право апелати нарочитој Апелационој Комисији. Ако га и ова одбије, има право жалбе Савету „Општег Савеза Адвокатскога Реда у Румунији". По упису у листу адвоката, полаже адвокат заклетву пред пленумом Апелационог Суда или Окружног Суда, у чијем је подручју своје седиште изабрао. да ће свој позив вршити савесно и верно Краљу, Уставу и земаљским законима, пазећи и на дужности свога реда. 2.) Права и дужности адвоката Узвишен лични положај адвоката карактерише се већ тиме, што су адвокати и адвокатски кандидати овлашћени да сваки судски акт рас.матрају и студирају. Докле друге особе могу да расматрају само тада акта, ако су странке или пуномоћници странака, адвокати могу, дакле, без разлике. сваки акт да расматрају. Пуномоћије, које се издаје адвокату, није вшие, као раније, потребно да се потврђује; шта више, довољно је, ако адвокат сам потврди потпис своје странке на пуномоћију. Ако је адвокат какав акт сам саставио, може он и индетитет личности странака, које акт. издају као сведок потврдити, без икаквог другога сведока. Ту је поводом парламентарне дебате о овоме закону, усвојена одредба, да је чак и код тестамената, где се иначе по Гоађанском Законику траже два сеедока, довољан један једини сведок, ако је тај сведок адвокат. За све судске процесе уведено је сад у Краљевини принудно заступништво. Питање хонорара адвоката и обезбеђење хонорара, који му припада уређено је сад у корист адвоката. Пре свега, утврђује се, да, ако се странка не сложи са адвокатом у погледу висине хонорара, који има да му се плати за састав каквога акта, странка је овлашћена да умоли председника Коморе и Коморски Одбор, да одреди хонорар за дотични акт. Комора одређује тада једнога ех-о{{о адвоката, који је дужан да преузме заступање

и да се задовољи хонораром, који је Комора одредила. Адвокат може тражити код суда, при коме му је седиште, да му се досуди хонорар, који је углавио са клијентом или, у оскудици погодбе, хонорар, који му припада по тарифи. Такве тужбе узимају се у поступак као хитне и расправљају у неспорном поступку, по саслушању туженога. За правна средства противу тих одаука остављени су веома кратки рокови. Адвокат има за хонорар, који му припада, првенствено законско заложно право на све износе или покретне ствари, које су делателношћу адвоката дужниковом имању одржане или прибављене, ако је потраживање његовога хонорара утврђено писмено. 7 о првенствено заложно право долази непосредно после првенсп1венога заложнога права Државе, али пре сваког другог па и онда ако је ово иначе привилегисано. Адвокат и његов клијент могу своју писмену погодбу о хонорару да ставе до знања председнику онога Суда, пред којим се спорна ствар води, и да исправу о погодби депонују. Тиме стиче та писмена погодба карактер једнога аутентичног акта, способног да се по њему предузме екзекуција; уз то заснива се и првенствено законско заложно право на све оне имовинске вредности, које су делателношћу адвоката клијенту одржане или прибављене. Бесправно адвоцирање (\Ушке1зсћге1ћеге1) гони се и кажњава веома строго. Посредовање и довођење клијената адвокату за награоу казни се затвором од три месеца до године дана. Као професијонални посредник, који потпада под строгост овога закона, сматра се већ онај, који, и ако није адвокат, узима парнична пуномоћија за заступање пред судом. Адвокат који за добијање клијената прими услуге плаћенога посредника или за то награду обећава, бива, први пут, кажњен суспендирањем од вршења професије за једну годину дана, а у поновљеним случајевима брисањем из листе. Веома је интересантан, као средство за борбу противу бесправног адвоцирања, чл. 46 зак. о адвокатском реду. Он даје право Коморском Одбору, да свакој особи, која је Коморском Одбору позната као „посредник у процесима и заступањима", забрани приступ како у судске зграде, тако и на места која непосредно окружују судске зграде. Свако давање правних савета, састављање аката, тужби или других молби властима од стране особа које нису адвокати, за награ-