Branič

Страна 172

„Б Р А Н И Ч'

Број 9.

имовину и дугсте Што их има; да о свакој сумњивој тражбини иоверилачкој даје браНиоцу масе и суду обавештења; да положи откривајућу заклетву да друге имовине осем показане нема — §§4., 41. и 52. Стец. Пост. Ни за послове ове врсте стечајМи дужник не мОже другог овластити да их врши, нити потребне изјаве у место њега даје, јер су ови послови само лично њему познати и од њега се лично тражи да их покаже онако као што у истини постоје. Његове личке изјаве могу често имати за последицу, кривицу административне природе (§ 143. Стец. Пост.), било кажњиву по општем Крив. Законику (§§ 261. 262. Крив. Зак.). У трећу категорију могли би уврс+ити све остале послове, што нису ушли у предње Две категорије, а што су допуштени стечајном дужнику да их врши, ако хоће, на пр. прикупљање имовине у масу, после отвореног стечаја, изјављивање жалбе на отварање стечаја, или против пресуде изабраног суДа изречене између дужника и неког трећег, а на штету дужника односно његове стец. масе. За све те послове, што иду у корист масе и што их дужник може еам обављаги, ако хоће, може у место себе и заступника одредити. Г. Бг. Велизар Митровић професор Трг. и Стец. Права на нашем Универзитету у свом делу „Стечајно Право" на стр. 137. опширно је изложио изузетна права стечајног дужника и претставио је, како је то питање расправљено и у другим законодавствима. Према наведеноме, као што и Касациони Суд у горњим примедбама налази, стечајном дужнику не може се начелно одобрити заступник за све послове у опште, нити му се начелно може забранити за све послове без разлике, као што је Првостепени Суд учинио. Све зависи од природе посла, што се има да уради. Ако је то посао, што се може допустити стец. дужнику да га обави, а није искључиво везан за његову личност, онда се може допустити да за такве послове може имати свог нарочитог пуномоћника, иначе не. Бранилац и старалац стечајне масе не искључују у многим пословима и личног пуномоћника дужниковог, јер су дужности стараоца и браниоца тачно опредељене у закону — §§ 47., 49., 52. и др. Стец Пост. и они сви троје могу остати за многе послове један поред другог и радити у хармонији у корист стецишне масе, јер где је више руку на једном послу, ту је обично и бољих резултата. Овај број „Бранич"-а доноси по мом са-

0111111-ењу и две Одлуке Касационог Суда, према којима је есконтна листа по закону потпун доказ о висини уговореног интереса по меници, Обе су одлуке донете у Касационом Суду једногласно. А има их доста и новијег датума у овом смислу, те се може узети да је пракса по овом питању стална. Заиста на самом тексту менице не мож^ се уговарати интерес, према судској пракси и нашим теоретичарима ма да Такве забране у нашем Трговачком Законику нигде изречно нема. А ако се баш на самој меници и стави обвеза о плаћању интереса, сматра се као и да не постоји. Има закона, који узимају у том случају да меница чак ниК^ко и не вреди. Пок. Мил. Туцаковић у своме делу „Менично Право" на стр. 57. правда забрану уговора о интересу у тексту менице тиме, што би меница са уговореном стопом интереса била неопред@л>§на, а меница треба да је увек чиста и јасна. За то се код нас у обичном саобраћају интерес по меницама наплаћује унапред или урачунава у саму меничну суму. Међутим одвојено, од самог меничног текста, интерес се код нас може уговорити и по самој меници, само такав је уговор грађанске, а не меничне природе. У приватном саобраћају то уговарање врши се обичним писменом у коме се акцептант или жиранти обвезују сопственику на плаћање интереса, ако се о року главница не исплати, а код новчаних завода интерес се уговара у есконтној листи по закону о повластицама датим новчаним заводима. Познато је, да је законом од 24. септембра 1871. год. (Збор XXIV. стр. 6.) дато више повластица Београдском Кредитном Заводу, Смедеревској Кредитној Банци и Пожаревачкој Банци. На крају тога закона овлашћен је министар „да може ове исте повластице распрострти и на друге већ основане, или који се буду оснивали, овим подобне новчане заводе." Законом од 10. јануара 1879. год. (Збор. 34. Стр. 112) повишен је број ових повластица јер „закону од 24. септембра 1871. год. додаје се у корист Београд. Кредит. Завода и Смедеревске Банке још и ова повластица: „За менице, које су есконтиране код Бе оградског Кредитног Завода и Смедеревске Кредитне Банке, али се не плате на време, судови ће на захтев ових завода, досуђивати онај интерес, који буде означен за те менице на есконтној листи, а заводи ће ову листу увек подносити суду у препису, коју ће они сами оверити." Услед ова два закона, што и данас пуну вредност имају, надлежан министар, пређе