Branič

Страна 178

,Б Р А Н И Ч'

Врој 9.

јава издатеља сопствене менице. Зато је суд дужан, да обвезу Д. Ј. овако и цени, па да по § 377. гр. с. п. у в. §§ 162. и 169. трг. зак. по тражењу повериочевом своју одлуку донесе по закону." Саопштио Ји<1ех. Нема места стечају кад је само један поверилац стечајне масе. Ж. Р. који је иод стечајем код Краљевсог првост. суда изјавио је на протоколу, да је по његовом стечају рок за пријаву био 10. марта 1927. г. а рочиште за равнање 11. марта 1927. г. да су се до рока пријавили са својим тражбинама повериоца А. Н. са потраживањем од 13469 дин. и Ст. В. са 5000 дин. Његов отац изморио је повериоца Ст. В. а осим тога он је својим именом горантовао да плати трошкове око стечаја и браниоцу награду. На рочишту дужник је тражио да се са његове имовине скине стечај, пошто је остао само један поверилац, а по закону се стечај не може отворити кад има само један поверилац. Првост. суд је нашао: „Како дужникова актива износи 4296 дин. а дужник према својој изјави и пријави повериоца А. Н. овоме дугује 13469. дин., па како се дужник Ж. налази у презадуженом стању, те за то нема места тражењу дужника, да се стечај са његове имовине скине за то што је'остао само један повериоц." За то га је решењем од 11. марта 1927. Бр. 7372. одбио од тражења. Касац. Суд у II одељењу примедбама од 13. маја о. г. Бр. 5230. поништио је ово решење са разлога: „Када се на рочиште за равнање пријавило свега два повериоца, од којих је један измирен у потраживању према стец. маси, и то од стране оца стец. дужника, који је то учинио за свој рачун без права на регрес од стец. масе о чему сведочи приложена поништена меница, услед чега је тај повериоц стец. масе као такав отпао, те на тај начин остао свега један повериоц, онда независно од околности, што је његово потраживање веће од активе стец. масе, суд је требао да размисли и оцени да ли стечајном поступању даље има места, кад се према § 1. стец. пост. тражи да таквом поступању има места само онда кад постоји стечај повериоца т.ј. када је више њих." Мањина снажи решење, јер у време отварања стечаја било је више поверилаца, а измирење једног повериоца после стечаја не може утицати на стечај, кад сви у стечај пријављени повериоци нису измирени, јер се стечај отвара у интересу свих поверилаца и пописата у стечај имовина општа је за-

лога свих повериоца из које они сви има да се измире на начин предвиђен у стецишном поступку. Саопштио Јис1ех. Есконтна листа потпун је доказ по закону о висини уговореног интереса по меници. Једна београдска банка тужиаа је једног овд. индустријалца Београдском Трговачком Суду и молила је Суд, да га осуди по кратком поступку да јој плати 130.000 дин. главног дуга са 12% интереса од протеклог роха до наплате и накнади таксу и остале трошкове. За доказ потраживањз банка је поднела меницу дужникову и есконтну листу коју је потписао дужник по којој је уговорено 12% интереса. Београдски Трговачки Суд осуди дужника на плаћање главног дуга са 6% интереса од прошлог рока до наплате и на плаћање осталих трошкова, али одбије банку од тражења већег интереса, зато што нема доказа, да је већи интерес уговорен. Пуномоћник банке у својој благовременој жалби, претстави, да је 12% интереса уговорено у есконтној листи, а по правилима банке, есконтна је листа доказ о стопи уговореног интереса. Услед ове жалбе Касациони Суд примедбама свог II одељења, примедбама својим под. Бр. 11.470 поништи ово решење са ових разлога: Кад тужилачка страна тврди, да је уговорено 12% интереса, и када за доказ томе подноси есконтну листу и позива се на члан 92. тач. 7. поднетих банчиних правила, по коме ће судови, на захтев банке, досуђивати онај интерес, који за месеце буде означен на есконтној листи, онда је суд био дужан да цени и ове доказе и даде разлоге зашто досуђује мањи интерес — §§ 303.—306. Грађ. суд. Пост. Да изнесемо још један пример : По тражењу једне банке одобрена је прибелешка на имање њеног дужника за 5000 динара главног дуга и 12% интереса, наводећи да се по меници прибелешка није могла одобравати и за обезбеду интереса у опште, јер се по меницама интерес не може уговарати. А ако би се интерес одобрио, онда само његова стопа може бити 6%, као мораторна, а никако већа, јер есконтна листа, вели жалилац, није ни по каквом закону доказ за обвезу траженог интереса. По оваквој жалби Касациони Суд оснажио је горње решење Првостепеног Суда као на закону основано. Саопштио Д^»агић Н. Солдатовић, судија Касационог Суда.