Branič

Број 10. и 11.

.,Б Р А Н И Ч"

Страна 205

8к121 као §агапИја га зуаки еуеп!иа1поб1. Роб!ојј јоз с1об!а 1п1егебап1пјћ обгесЗађа. 2акопЈ би оуј (Јопебеп1 ро перобгесЗпош и§1е(1апји па бНспе 2акопе и 5је<јЈпјеп1ш беуего-АшегЈкапбкјш Оггауаша. Оп1 би <1аП (Зоб1а Јоћпћ ге гиНа1а и Сећо-51оуаској. М1 1ћ па га1об! и оп§1па1и шбшо 1шаИ ргШкош рјбапја оуе бћкћје. Иа ргојека! гакопа о газШЈ и1а§аса Јггас1јеп

од б1гапе МЈшб1агб1уа Тг^оујпе 1 ЊсЈибШје, с1а1о је ТЈсЗгигепје Вапака и Вео§гас1и и буоше {гуеМаји о га<1и га 1926. §ос1. Јзсграп ос 1§ оуог уг1о пероуо1јап га ргојека!. Роб1е ос1§оуога, којј је и шпо§оше па буош шеб!и, 12§1есЈа, сЗа је ргојека! (ЗећпШупо роуисеп. б!а се сЗосшје ћШ ба оуЈш рћапјеш, шиспо сЗа ко гпа и пабој 2еш1јј. Мј пајшапје.

КРИТИЧКИ ПОГЛЕД НА ПРЕДЛОГЕ МЕНИЧНОГ И ЧЕКОВНОГ ЗАКОНА — МИШЉЕЊЕ УДРУЖЕЊА ЈАВНИХ ПРАВОЗАСТУПНИКА УПУЋЕНО ПОДСЕКЦИЈИ ПРИВАТНО-ПРАВНОГ ОДСЕКА СТАЛНОГ ЗАКОНОДАВНОГ САВЕТА ПРИ МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ ЗА ИЗРАДУ ТРГОВИНСКОГ ЗАКОНИКА* 1 )

§ 91. На крају прве речениде додати : „Ово решење не може постати извршно пре трећег дана после рока за исплату. § 94. После прве тачке додати : „За Р издаваода сматра се да је потписао^меницу у месту како гласи издање менице; а за акцептанта важи законска претпоставка *да је потписао меницу у своме месту сталног пребивања означеног у меници, сем ако је^акцептант на меници означио датум и место акцептирања. После § 103, избрисати*други~део и ставити: Б. Сопствена меница. § 104. Под 2.) реченицу изменити па да гласи : „Безусловно обећање да ће платити одређену своту новаца." § 117. Да се 'пребаци на крај целокупног трговачког законика. Глава друга. § 117. О Чековима. § 1. Закона о чековима да се замени § 117. или како долази на ред у целокупном трговачком законику. По том продужити редом §§. Али ћемо овде ради лакшег прегледа давати примедбе према садањим §-има. § 3. У § 3. изоставити трећи став, јер је у супротности са другим ставом истог параграфа. § 9. Чек не може бити акцептован. Изјава о акцепту, која се стави на чек, не ствара обвезу акцептанта на плаћање чековног износа из сопствене имовине, нити значи признање о постојању покрића, већ важи као авал за трасанта. Али чек може бити од трасата визиран. Виза трасата на чеку значи потврду трасатову, да*се покриће за исплату чека већ налази у његовим рукама и да се овом визом постојеће покриће везује за овај визиран чек. Стављеном визом на чеку трасат се обве-

*') Ово је мишљење израдио члан Управе Удружења г, Д-р Јаков Чедебоновић,

зује на чување износа истог чека и исплату износа овог чека чим му се чек поднесе на исплату. Стављена виза на чеку не ослобођава трасанта од материјалне одговорности и пуног регреса, ако чек не буде на време исплаћен. Виза мора да буде стављена до рокова у § 12. означених за подношај на исплату. Доцније датирана виза на чеку има дејство као да је стављена последњег дана рока за подношај. § 11. Чек се плаћа по ииђењу. Исправа, у чијем би тексту доспелост била другчије назначена, није чек. § 12. Став под 1. да гласи : „1. у року од двадесет дана, ако је чек издат у нашој земљи нли у другој којој земљи у Европи. Тачка 2. да се изостави. Овом параграфу додати после тачке 3. (раније 4.) нову тачку 4. „Визнран чек има се поднети трасату на исплату у року од тридесет дана од дана стављене визе на чеку. Ако на визи није означен дан стављене визе, онда у року од педесет дана од дана издања чека." § 14. Други став да гласи : „Трасат мора одбити исплату чека, ако зна да је над имовином трасанта отворен стечај или је стечај већ путем званичних новина објављен. Трасат не може одбити исплату пре отвореног стечаја визираног чека. § 25. У последњем ставу реч „трасат" заменити са „трасант". На крају додати : „Трасант који у времену издања чека није имао покриће код трасата, одговара имаоцу чека кривично за превару ако после протеста због неисплате не исплати овај свој издани чек. Ова се"превара извиђа и казни само на тужбу оштећеног имаоца чека. § 31. Овај § изоставити и пренети на крај трговачког законика, ......