Branič

Страна 210 „Б Р А Н И Ч" 15рој 10. и 11. КРАЂА И ЊЕНЕ ВРСТЕ ПО ОПШТЕМ КАЗНЕНОМ ЗАКОНИКУ витор д. крстић КМЕТ-ПРАВНИК БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ (Свршетак).

Но ако су овакве мале крађе у вредности до десет динара (гроша чаршијских) учињене на плодовима и у опште на стварима које се непосредно појести и попити могу и ако су оне узете за сопствено уживање да се казни само на тужбу оштећеног. Вредност узима се по обичној цени. Саучесници при крађи, превари и утаји да се казне као и сами главни крквци. Но лица, у другом члану § 50 од казне изузета, изузимају се и сада." Из садржине овог параграфа видимо следеће; а.) Ако крадена ствар не вреди више од десет динара (раније десет гроша) казна је до три дана загвора, осим случаја опасне крађе из § 223 к. з. Одређујући за овако малу вредност крађе казну од три дана, законодавац је хтео да заштити кривца, јер у њему није гледао јачу поквареност и што ове мале крађе могу бити резултати тренутности и непромишљености. Привилегишући с једне стране кривце оваквих малих крађа, законодавац кривцу у исто време је одузео могућност јаче одбране, јер по §§ 15. и 16. полиц. уредбе пресуде полицијских и општинских власти за сва она кривична дела за која закон предвиђа највећу казну од три дана, извршне су. Против њих нема места жалби. И по овоме, у једнсј пресуди незаконитој, па било да њена незаконитост долази од несавесности или из непажње органа који је доноси, може се десити да некрив буде осуђен за крађу, па ма и за овакву малу. Жиг крађе остаће му увек на челу. А и за ову незнатну крађу несумњиво вреди принцип да је боље двадесет девет кривих пустити него једног невиног осудити. А када би кривац и у овом случају имао права жалбе Првостепеном Суду, он би имао гаранције да ће се његова ствар пред Судом, и савесно и са знањем, извидети и решити, и одлуку Суда морао би мирне савести примити, Овај тежак положај невиних криваца отклања пројекат казненог закона од 1921 и 1922. године. Сасвим правилно схватајући да кривична дела против имовине по својој садржини нису полицијски иступ, он је досадање иступне крађе ставио у главу „кривична дела против имовине", која су по њему само злочини и преступи. А за крађе по овом пројекту, и код незнатне вредно-

сти, моћи ће се употребити право жалбе на вишу власт, што ће се регулисати новим кривнчним судским поступком. 2. — Ако је крађа учињена из јавних збирки за художество, науку и занате. 3. — Кад ко покраде кошнице, платно с белила, сабране плодове у пољу и у опште предмете коЈе људи, уздајући се у јавну еигурност у пољу без чувара држе. 4. — Кад ко време какве велике нужде и заблуде као на пр. при ватри или преплави воде, или у време какве буне или метежа прилику употреби и у нужди нашавшег се покраде. 5. — Кад је крађа учињена по напустившој ноћној тишини у кућама и другим зградама у којима људи живе. 6. — Кад ко на јавним путовима или на пошти путничке торбе, бисаге је ли сандуке просече или отвори и такве ствари покраде. 7. — Кад ко што украде од сумашедших лица или деце, која нису дванесту годину навршила од ствари које су она на себи имала или при себи.носила. 8. — Кад је крађа учињена од два или више лица, која се на ту цељ договорила. 9. — Кад је крађа учињена на јавним саборима, тржиштима или саборима. 10. — Кад је крађа учињена од слугу спрам газде или другог каквог лица, које у истом обиталишту седи : исто тако кад радници, шегрти, калфе покраду свога газду или мајстора у кући, радилишту или дућану. 11. — Кад у гостионици сам господар или његове слуге покраду путника или госта, или кад овај последњи украде што у гостионици. 12. — Кад ко од кога или у опште као гост примљен буде, па газду куће, или кога од укућана, или ови њега покраду. Но ако има олакшавајућих околности казна се може спустити до на један месец затвора. Законодавац је доносећи одредбу § 222. к. з. хтео да извесне крађе, на прост начин учињене, али с обзиром на место где су учињене, као што су крађе из јавних збирки, с обзиром на предмет крађе као што су ствари Служби Божјој посвећене; или на начин како су извршене као што је крађа на пошти из путничке торбе или ко покраде ствари које људи у пољу држе без чувара, уздајући се у јавну сигурност и т. д. — казне