Branič

„Б Р А Н И Ч"

човек. То је доказ ца свих пет писаца дају овде у ствари једно мишљење и једаи рад што је у сличним предметима заиста тешко наћи. Али, то је у исто време и доказ, са колико |е се гмжше ириступило претходним радовима и дефинитивној изради овог дела. У добро уређеним земљама, питању које третира горње дело, посвећује се нарочита пзжња. У ту сврху одређују се нарочити кредити и припремају нарочити стручњаци. Постоји другим речима, један нарочито организован посао. Код иас свега тога нема, и да се нису за изучавање овог питања нашли побуђени петорица горњих писаца, услед нетачно цитираних цпфара у неким говорима народних посланика у Народној Скупштини, можда исто не би било изучено. То би међутим била очигледна штета. Са овим делом пак моћи ће се, са много више извесности, ако не н математичком прецизношћу, оперисати са до сада неодређеним појмовима, о народној привреди и њеном приносу. У остаиом, побуде за ово дело, писци су јасно изложилн у своме предговору. Оне се могу свести на једно: да је им је побуда била, да пронађу некн солиднијн основ прн кретању кроз неодређен појам националног односно социјалног приноса од наше народне привреде. Из бојазни да им се не би пребацило да су, били и сувише широке руке прн одређивању цифара, писцп одмах изјављују, да сваје цифре сматрају ниским испод нормалних, те према томе, глобална цифра националног односно социјалног приноса, била би нешто већа од оне коју су онн нашли. С погледом на то, што ће финансијери, било државни или прнватни, узети ову глобалну цифру за основ својих калкулација при склапању буџета, одређивању пореског и фискалног оптерећења наших пореских субјеката и објеката, давању кредита и т. д. ове скрупуле писаца могу се бранити. Боље је заиста, цифре, које већ саме по себи нису математички тачне, нешто и смањити, него ли датн могућност финанснјерима да форсирају националнн приход и узимају и оно, што се сматра минимумом егзистенције. Увод нам излаже мстод по коме су писци радили ово дело. Од четири у науци усвојена метода, пнсцн су се послужили петим — методом инвентара, којим се нико више не служи. Али с погледом на необрађеност овог предмета код нас, по изложеном методу је ипак, из'леда, најсигурније доћи до етварне истине. То је разлог, да одмах а рпоп верујемо у успех овог дела. Даље, из увода видимо, да је национално богатство Србије износило 211 мил. фунти стерлинга или на 1

становника 92 фунте, што преведено на златнс динарс износи 5.321.4 мил. дпн. за целу земљу односно 2.320 зл, дин. просечно на сваког становника. Народни доходак пак изнео би 28 мил. фунти стерлинга или 706.16 мил, динара а на 1 становника 12.3 фунтн или 310 злат. динара, (процеиа енглеског економиста Мелхола из 1896, год.) Г. Милић Радоаановић је 1918. год. у Женеви, на челу Српског Централног Комитета, нашао, да народно богатство Србије у почетку 1914. год. износи 11.835 мил. зл. динара, што на оно 2.900.000 становника изиоси по 3.335 дин. за сваког становника. Годишњи народни доходак изнео бн 1.210 мил. зл. дин. нли на 1 становника 417.3 зл. дин. Најзад, пок. Коста Стојановић као Министар Финансија у своме експозеу уз буџет за 1920(21. год. рачунао је тадашњи доходак Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца са 35 милијарди динара или на 1 становннка 500—570 зл. динара. Дугим истраживањем а на основу података прикупљених у главном за последње три године, писци су нашли, да укупни народнп доходак нзноси 69 милијардн 608.150.000,— цин. што се изведеним дохотшша од 10 мил. 493 800 000,— дин. износи укупног социјалног дохотка 80.101.950.000.~ дин. На једну породицу ои пет чланова износио би социјални доходак 30,808 дин, годишње или месечно 2.566 дин, просечно за све породице у земљи. Дуго би нас одвело набрдјање свих добрих особина овог дела. Ми само скрећемо пажњу на ту околност, да су писци до горње цифре дошли после свестраног изучавања овог питања, пошто су своје поставке утврдили у необично интересантним статистичким таблицама. Такав рад писцима даје нраво да траже од сваког ко им узмс горње дело на критнку, да истој приступи са бар исто онолико пажње са којом су и они приступили изради овог дела. То најобичнији обзири налажу кад се томе још дода, да је дело изашло у доброј техничкој опреми, са очигледном тежшом да се у што бо.гем облику пружечитаоцу многобројни податци којим дело обилује, онда је јасно, да се ни у овом погледу не би могло приговорити писцима ни делу. Понављамо да је дело интересантно, да заслужује озбиљну иажњу и да се у критици нстога мора бити веома пажљив. Ми га с тога препоручујемо нашим читаоцима. Д-р Видан О. БлагојевиН адвокат

БЕЛЕШКЕ

Закон о адвокатима Закон о адвокатима биНе ових дана усвојен у секцији Законодавног Одбора Народне Скупштине па Не одмах затим бити упуНен пленуму Законодавног Одбора. Према току рада у томе Одбору може се очекивати да Одбор овај закон усвоји најдаље до краја овог месеца, а да у Скупштин,' буде коначно примљен почетком идуНег месеца, Приправа за еудијски испит У Министарству Правде израђена је уредба о приправи за судијски испит, на основу чл. 122. Финансијског Закона. Тим чланом Закона предвиђен је рок од три године за приправу за судијски испит. Уредба је јуче ступила на снагу. Она важи за све судијске приправнике, који још нису положилн судијски испит,

изузимајући оне, који су 31, марта ове године навршили рок за приправу и по досадашњим прописима предали молбу за полагање судијског испита на надлежном месту. Креткше председника судова и еудија За председника Земаљског Суда у Шибенику г. Д-р Анте Тулубић, виши судски саветник. Пензионисан је г, Драгутин Цепулнћ, потпредседник Банског Стола у Загребу, јер је навргаио године службе. За каеаиионог судију при Б. оделењу Касац. Суда Д-р Јован Савковић, апелациони судија у Н. Саду. За судију Првостепеног Суда у "Пећи г. Милан Лабовић, судија у оставци. За суднју Првостепеног Суда у Велесу г. Миодртг Анђелковић, дотле сз'дија Првостеп. Суда у Кавадару

Штампарија «Туцо?ић», Београд, Макензијева 3, Тел, 11 -42