Branič

Страна 22

„Б Р А Н И Ч*

Број 2.

Тако роб1ојао ђ1 рокизај кгас1е уес опсЗа, ка(1 зе какуо (1 гуо росе1о осЈзесаИ, 1 ако с1ак1е оуо о<15есапје, које пагаупо тога ђШ иргау1јепо па ргјзуајапје <1гуе1а, ] ) пГје с!оугбепо. 2 ) 2. Ко 1)1 ос Ј уојјо (1ео какуо^ 2егп1Ј1б1а 1 о<1пео §а, 12 угз 10 ђј, ргеша §оге и1угс1епош, кга<1и. МеЉђт ротегапје §гашспе те(1е пхје кгаба, јег бе (1ео 2ет1јјб1а и рИапји пе апј Ите рокге!пот б!уагји. 3 ) 3. 1гУоп, гегегуоагј б уодот, капаН, ђи-

пагГ перокге!пе би б1уап. АП уо(1а, која бе и пЈ1та па1а21, б кгтспо-ргаупо§ §1есПб1аје рокге1па бгуаг. Ргета 1оте 12УГбш ђ1 кга<1и, ко ђ1 п. рг. 12 какуо^ рпуа1по§ ђипага Ш гегегуоага игео уобе. 4 ) 1б1о 1о уаг1 ј га б1исај, ка<1 ђј ко игео УО(1е 12 уос!оУос1пе сеуј, п. рг. бге<1б1уот какуе сеуј, који је б1ау1о и уеги б уобоуосЈпот сеУ1 ујбе теб!а (јпасе* ргеуага), §(1е бе па1а21 арага! га тегепје и!гобепе уос1е. 5 )

ПРАВОСУЂЕ У ОПАСНОСТИ — (ЈМ1>1А\ Ј1ЈМОК —

У дубокој заблуди је Сваки, ко би се ма и за тренутак двоумио да наше правосуђе није пољуљано. То се увиђа. Свако то осећа. Званично се то полупризнаје, или се прећут* кује са нама својственом покорношћу судбини. Брига за побољшањем тога стања потиснута је кризом парламентаризма и нашега политичкога живота и утонула је у њу. Носиоци одговорности за управу земљом још увек верују да ће наш судијски ред са самопрегоревањем носити узвишено заставу правосуђа са натписом Правда држи земљу и градове, а губе из вида да Правду не могу одржати данашње тешко стање судија, корупдија и драстично изражено партизанство. Законодавства, која Правду изражавају у позитивним законима, у толико су савршенија, у колико је с једне стране шире и обезбеђују за већи број људи, а с друге стране стварају праве и неумитне органе доброга правосуђа. Цивилизација на данашњем ступњу свога развића тежи да оствари по могућству савршену и идеалну Правду. Само је неоспорно да њу може зајемчити једино добро правосуђе, а добро се правосуђе не да ни замислити без добрих судија и судских органа. Могло би се замерити што не предлажемо конкретне мере за поправљање таквога стања. И да та замерка не би изгледала основана и покрај наших разлагања у ранијим чланцима иосвећеним овоме питању, ми ћемо их допунити овога пута неколиким новим опаскама. Питање о материјалном обезбеђењу нашег судијског реда заслужује највећу пажњу. Изгледа, међутим, по свему, да и владе и На-

IV

родне Скупштине, одлажући стално решење тога питања, полажу, можда чак и са неким правом, на дубоко укорењену свест и родољубље наших судија као познаваоца и чувара закона и апелују на њих да својим стоицизмом предњаче и дају леп пример осталим чиновницима у сношењу данашње финансијске и привредне кризе. Али они треба да су свесни, да би свако даље про^ дужавање тога апела на судије могло бити фатално по морал^ нашега правосуђа и да сваком искушењу мора бити краја. Једна таква концепција коси се директно са добро схваћеним државним интересима. Грчевити трзаји земље, достојни жаљења, које изазивају савремене политичке и парламентарне прилике, не могу пред историјом оправдати пропуштање ликвидирања тога и њему сличних других важних питања. Спровођење судских закона, а нарочито унификација целог нашег законодавства, капитална су, прешна и неодложна питања за унутрашње сређивање наше земље. Своје велике одговорности за то, треба да је свестан сваки наш државник. Што се тиче материјалног обезбеђења судија, мора се признати да глава VIII новог предлога зак. о судијама, која говори о њиховим платама, није потпуно одговорила оправданим жељама судијског реда и рационално решила то питање. Разлози који би ишли у прилог тог тврђења изнети су већ раније. Истина је, да основна плата судија није могла бити повећана с обзиром на њихов положај у чиновничкој хијерархији, али се с погледом на

4 ) В. 21 v а п о v 1 с, Розеђш Оео § 45 1 4. 2 ) Мо^ис је 0У(1е 1с1еа1ап бКсај н роУгес1от в1уап. ЧЈр. §сћ\уаг*2 § 242, 3. 3 ) Т_Јр. Ргапк § 242 11, СНбћаизеп § 242, 4. 4 ) 1Јр. Оагдоп аг1. 379, п. 252, ОЈигЈаН 112/3. 3 ) N0 ако оуо оЈуосЗепје пе ћ1 ћПо иргау1јепо па рпзуајапје УоЈе, пе ћ! пагаупо роз!оја1а кгаЗа, Уес роетеЈа

зћгап, ргесћпЉпа као газећпа угз!а оуор; кгтспо§; с!е1а и § 395 Г. 13 к. 2. Тако Го ћ1 ћ1о з1исај, кас! ћј ко \г ракозН ос!уосНо уос1и \г песјје§ уоскшско^ јага и геспо когНо. То ћ1 сак ћјо з1исај ј опс!а, кас! ђј ко ос Ј уосП о уос1и 12 1ис1е§ У0(1епјско§ јага и зуој уос1еп1скЈ јаг гасН ројасапја Јб1о§, јег 0У(1е оћјека! игЈтапја п 1 ј е уос1а, уес уос1епа зпа§а. 11р. о оуот б1исаји Оаг^оп агГ. 379, п. 259.