Branič

Број 2.

г\,Е Р А Н И Ч"

Страна 27

чину доношења закона и што је закон о обустави изрично наредио да ће се законодавним путем ликвидирати мораторно стање. И судови и појединци, знајући да се закони доносе сарадњом оба законодавна чиниоца, да је чл. 9. закона о обустави изрично наредио да ће се законодавним путем ликвидирати мораторно стање, ,онда је сасвим природно да овоме привременоме закону није ни могла бити придавата законска важност, јер је није ни имао и поједини нису ни морали да се држе једнога наређења, које није представљало прави и обавезни закон. Накнадно признавање тога привременог закона као правог, није могло да буде на штету права појединих интересираних лица што се тиче почетка тока рокова и тај почетак тока мора да почне од доношења Устава а то је 28. јуна 1921. Поред овога овакво тумачење може да има свога оправдања још и у томе, што чл. 130. Устава није изрично казао да ови привремени закони уведени у живот Уставом, важе у целом свом пространству од дана њиховог доношења, већ је казато да важе и даље као закон. То важење не може да буде за раније време, за које их судови нису ни примењивали, и рокови који су падали у то време, немају важности, већ само може обавезно да важе од дана, кад је чл. 130. Устава ступио на снагу тај је дан 28. јуни 1921. од кога дана почињу да теку обустављени рокови из Грађанског Законика. Ово питање почетка обустављеног тока рокова из Грађанског Законика игра врло велику улогу у приватно-правним односима и од огромног је значаја по правне интересе грађана из граница Србије од 1914. И законодавац у трећем оделжу чл, 55. привременог закона о обустави мораторног стања, наредио је да се приликом обрачунавања рокова има у виду и време од тринаест дана,

као разлика у времену између старог и но вог календара, јер је у почетку 1919. изједначено то време. Кад је законодавац тако осетљив за ову разлику у времену од тринаест дана, онда се још пре мора да води рачуна о разлици времена између 1. августа 1920. до 28. јуна 1921. Законодавним путем није исцрпно решено ово питање и због тога мора, кад дође оцена почетка рока, да изазива разна тумачења и спорове. Да би се ова разноликост тумачења отклонила и да би се дошло до једнообразности у овоме важноме питању, потребно је да се донесе једно обавезно тумачење за све судове; требало би да се издејствује начелна одлука опште седнице Касационог Суда по овоме питању. Ако се ово питање на овај начин не би решило и скинуло са дневнога реда, значило би излагати штети грађане и остављати их и даље у недоумици и њих и лица којима је поверено решавање и тумачење овога питања, како треба да се разуме ово питање из законодавства о мораторијуму: кога тачно дана почињу да теку обустављени рокови из Грађанског Законика. У практичном животу често пута један дан је од пресудног значаја да ли је у законскоме року потражена каква заштита или није, а разлика у времену од готово пуних једанаест месеца, имаћејош већег значаја. Кад ово питање ликвидације мораторног стања није решено на онај начин како је било предвиђено његово решење чланом 9. закона о обустави, онда са правом може да се тражи сада да се ово питање расправи и да се убудуће онемогући његово двојако тумачење. Ако то буде урађено, што би по моме мишљењу било потребно, онда, сматрам, да сам припомогао да се једно тешко и интересно правно питање правилно протумачи и да питање више не буде под сумњом ни за кога.

О Р1.ЕВ15С1Т1Ј, КАО МЕВШАКООГМОМ Р05Т1ЈРК1Ј 2А КЕ§ЕШЕ ТЕК1ТОК1ЈАи\11Н 8РОКОУА

М1Н. 5ТОЈА!МО\/1С 13Р. АОУОКАТ (§уг§е!ак)

МеЉИт, 1еопји р1ећ1зсНа, која зе рптепјије па једпи 1егИопја1пи рготепи, пе 1геђа ротезаИ з 1еопјот ораје, која зе 1ако Јз1о рптепјије па јесЈпи 1еп1опја1пи рготепи, аН аја рптепа иИсе зато па ргауш ро1огај <1оПспо§ з1апоупЈз1уа и пјШоуот оНпози ргета оуој Ш опој скгауп 1 ако зе ође 1еопје рптепјији рп Јз1от 1ак1и те<Зипагос!по§ гес1а,

1рак зе опе гагШшји јес!па о<1 сћи^е и з1ес1еат 1аската: а) Р1ећ1зсНот зе осНисије се1окирпо з1апоушз!уо о из1ирапји 1еп1опје, па којој опо 2т. Орајот з1апоушз1уо осИисије о рготеш зуо§а с!г2ау1јапз1уа (ро(1апз1уа). ћ) 'Геопја р1еђјза1а аш заз1ауш (1ео тесЈи* пагос!по§ јаупо^ ргауа.