Branič

Страна 46

„Б Р А Н И Ч"

Број 3.

оценити да ли извесна заједница у питању има све елементе које закон захтева да се у даном случају може узети да постоји задруга, а не смесничарство. Ово тим пре што се веома често догађа да ни сами правници не могу одмах са позитивношћу да утврде да ли је у питању смеснички или задружни однос, да ли су скупљени сви елементи па да се може узети да једна заједница није смесништво него баш задруга. Због деликатности овог правног питања, због компликованости и потребне стручности, задружни однос, узевши као целину, као правни појам, тек после свестране и стручне оцене свих потребних елемената могу уочити и оценити само стручњаци — дакле суд, а никако лајици, сведоци, који ће скоро у свима случајевимабити сељаци. Зато суд не може у исказима сведока имати јемства да су они знали и имали у виду задружни однос- баш онакав како то законски прописи означују. Из праксе знамо колико често и шта све сељаци не сматрају задругом, када баш ње ни у колико нема нити може бити. Зато суд исказе сведока о постојању задружног односа, дакле о постојању задруге као правног појма, не може примити као доказ, те се у овом случају сведоци не могу употребити као доказно средство у грађанској парници. (Овако и Касациони Суд у својим одлукама: опште седнице од 20.-1У 1921. Бр. 4954. и одлукама од 8.-11 1910. Бр. 1539. 27.-1 1910. Бр. 1020. 1. XII 1910. Бр. 13541.). Задруга може бити или „по природи основана и утврђена" (§ 507. Г. 3.), а може бити и уговорена (§ 494. Г. 3.), када се јединство живота и имања између сродника појави као последица и као извршење правног посла. Извршење уговора о задрузи и постојање задруге засноване на оваквом једном уговору, спада већ у ред оних тражбина које су последице вољних радњи управљених на то да утичу на право и на правне односе, која дакле представљају вољна правна факта. Ова се, видели смо, у грађанском спору не могу доказивати сведоцима. Дакле и за доказ постојања задружног односа, заснованог на уговору, не могу се сведоци у грађанском спору употребити као доказно средство. Но када појам задруге, законски дефинисан у §§ 57. и 507. Г. 3. као правно - технички израз није доступан опажању, оцени и сведочењу сведока, и када се не може сведоцима доказивати постојање задруге засноване на уговору, ипак код свих задружних односа има нешто што сви сведоци, као свакодневни посматрачи живота на селу, могу запазити и пред судом ово своје запажање изложити. Сведоци могу ^апазити да између два или

више лица, која су сродници, постоји заједница живота, да живе у заједници, и да имају извесно заједничко имање, које заједнички и обрађују. Сведок овде запажа и износи пред суд не нека правна факта заснована на вољним радњама појединаца, него само извесна фактичка стања, дакле материјална факта, онакна каква јесу. Он не сведочи о некој тражбини заснованој на уговору, него сведочи о материјалним фактима које је свакодневно могао запазити Може да запази и изнесе пред суд сва она фактична стања, која свако за себе представљају фактичке елементе једне задруге, наиме : заједницу два или више сродних лица, заједницу живота, заједницу имања и заједницу рада. Сваки поједини од ових елемената парничне стране могу утврђивати сведоцима, пошто су сведоци способни да ове, као фактичка стања запазе и изложе. Како рекосмо они овде не сведоче ни о каквим тражбинама појединих парничара, него само о својим фактичким опажањима, која уједно сачињавају елементе потребне за постојање задруге. Разуме се да суд тек онда може узети да у даном случају постоји задружни однос кад је несумњиво доказан сваки од ових посебних елемената, пошто они само сви заједно чине да је једна заједница задруга. (Одлуке Касационог Суда од 20.-IV 1911. Бр. 4954. 13.-XI 1925. Бр. 8949. 28.-Х 1925. Бр. 9331. 17.-Х1 1925. Бр. 5959.). Дакле у грађанском спору парничне стране ће сведоцима моћи доказивати постојање појединих елемената задруге, па кад су доказали постојање свих ових суд ће, узевши у оцену сва-си доказани елеменат и скупивши их у целину, хморати узети да су испуњени сви услови из §§ 57. и 507. Г. 3. да је у даном случају доказано постојање задруге, јер сам закон претпоставља да тамо где је смеса заједничког живота, имања и рада, везана сродством, да тамо има задруге. Посредним путем, дакле, сведоцима се може доказивати постојање задруге, а ово се не противи пропису § 242. Г. С. П. Да резимирамо. У грађанској парници не може се сведоцима доказивати задружни однос као целина и као правни појам дефинисан у закону, као ни задружни однос заснован на уговору интересованих лица, а могу се употребити као доказ фактичног постојања појединих елемената задруге, па тим посредним путем и за доказ постојања задруге. У вези са горњим питањем споменућемо један случај који је доста чест у судској пракси, Наиме многа интересована лица приликом расправе питања о постојању или непостојању задруге подносе било неспорном