Branič
Број 1—2
,,Б Р А Н И Ч"
Страна 13
Бр. 13298, као и објашњење закона о Зашт. Инд. Својине у издању Управе стр. 31., примедба уз § 66. Према томе, ни мишљења Управе за Заштиту Индустријске Својине, која С}'д узима за подлогу решења о забранама у случајевима повреда жиговног права, нису ни доказ, ни пуноважне исправе у смислу §-а 377. Грађ. Суд. Пост. Даље, на потражиоду забране лежи по §-у 398. Грађ. Суд. Пост. дужност да докаже и то, да му је тражбина у опасности; узроци су, пак, опасности лимитативно наведени у §-у 399. Грађ. Суд. Пост., али, у случају повреде жиговног права, та повреда не садржи ни један од ових узрока, те по закону нема ни саме опасности; — дакле, опет недостаје један битан услов за забрану.
Са изложенога јасно је, да код повреда жиговног права забрана се не може никако одобравати и то за то, што пре свега нема још у опште тражбине, која би се могла обезбедити, те према томе, логично, не може бити ни пуноважних исправа за докзз потраживања; да нема по закону опасности за тражбину, а не може бити пре спора ни сама повреда жиговног права доказана. Дакле, повреда жиговног права јесте само узрок за један редован спор, који може да по окончању одведе узапћивању ствари повреду жига садржећих и, евентуално, забрани за обезбеду облигација ш бапЈо, које се по извршности, тачније по доношењу пресуде могу појавити, а да та повреда никако не може послужити као узрок за забрану као једно средство обезбеђења тражбина.
Када и како престају права и дужности члана Куће У Црној Гори — Алекса К. Матановић, арвокат —
Познато је да Кућа Црн^ Горе траје дотле док има у њој ма и једног члана, било то мушко, било женско, било рођено у Кући, или уд;!дбом или женидбом, прирођено лице. Имовина Куће заједничка је имовина свих њених чланова. Све што поједини члан Куће заради, било живљењем у Кући било ван ње, све то припада Кући осим особине (имовине добијене насљеђем, даром или сретним случајем). Исјо тако и за све дугове и обавезе Куће одговара Кућа, било то заједничком имовином Куће, било то дијелом члана дужника, којега Кућа има право одијелити или у противном случају сама сносити његове обавезе. Када и како то бива одређено је јасно V О. И. 3. Значи Кућа у главном увијек одговара за дугове својих чланова својом заједничком имовином. Исто тако и члан Куће стављен је у тешки положај да својом тековином и зарадом од^овара за све обавезе Куће. Одредбе грађанског закона Црне Горе не говоре ништа и о томе за које вријеме трају обавезе члана Куће спрам Куће и обратно Куће спрам свог члана. Јасно је и неспорно то да обавезе реципрочне те трају све донде — док постоји грађанско-правна заједница члана и Куће; ну пошто законодавац нигдје не говори и о томе докле постоји та заједница, када се и како она гаси, то и наступа компликовано питање: када и како престају права и дужности К;.ће и њених чланова.
Јер све док траје Кућна заједница све дотле трају и права и дужности Куће спрам члана и обратно. Тежиште и циљ овог нашег расправљања је да расвијетлимо то питање, стављајући га под свјетлост обичајног права и поткрепљујући аргументе наше разлозима правде и правичностн. Јер чл. 3. О. И. 3. наређује да се нејасни случајеви имају решавати по принципима правде и правичности. Прије расправљања да ради јасноће истакнемо један конкретан случај, и њиме да објаснимо практично поменуте случајеве: Један члан Куће на раду је у Америци и након извјесног време П1 се поврати Кући. Ако је што стекао тековина не припада њему него Кући. Ако ли је пак задужен за дугове његове одговара Кућа и обратно он за Кућу. Ако се стане на правно становиште да Кућа увијек и свагда одговара за обавезе Куће и Кућа за његове, долази се до једне скроз неправедне и неправичне солуције код које члан Куће, изложен најтежим радовима, уздржљив и штедљив одговара за дугове расипне Куће и Кућа, са члановима вриједним и штедљивим, да одговара за дугове расипног члана; или што је још и горе, да се такав члан Куће никада и не врати него дођу мјесто њега кредитори његови и изврше наплату од Куће или што је најгоре, да члан Куће даде у иностранству и лажне обавезе, које и не постоје, за буди какву незнатну награду.