Branič

Стоана 126

,Б Р А Н И Ч"

Број 6 и

опште седнице обавезне су за оделења (чл. 4. Д. С„ чл. 13. У. П.). Надлежност. — Државни Савет има, у главном, исту судску функцију као и управни суд, пошто је њен извор, и овога пута, дефиниција административног спора из чл. 15. Д. С. Надлежност Државног Савета као суда првог и последњег степена наступа у случају указа или решења — одлуке као више управне власти — министровог, иначе је Државни Савет административви суд II степена по жалбама-тужбама на пресуде управног суда (чл. 17. и 18. Д. С.) Државном Савету додељене су и друге атрибуције чл. 103. Устава: 1. Надлежност његовог надзора над самоуправним јединицама (чл. 4/Н. Д. С.); 2. решава сукобе о о надлежности између државних управних власти као и сукобе о надлежности државних и самоуправних власти (чл. 46. Д. С.); 3. као управни орган врховне државне управе, он решава о актима управне природе за које је потребно његово одобрење по нарочитим законима (закону о општинама, царинском закону); 4. он решава и о другим питањима која му законом буду стављена у надлежност. (Управни су судови и дисциплински судови по закону о чиновницима и осталим државним службеницима...) Потом, Државни Савет, према чл. 14. Д. С. изриче дисциплинске казне за повреду службене дужности, над државним саветницима и судијама управних судова — у својој општој (у вези чл. 170. и 172 закона о чиновницима...) Даље, ако је повређен закон у корист појединаца, тужба се подноси од Главне Контроле Државном Савету, ради заштите законитости и јавног поретка. Овде закон захтева да је повреда учињена од стране Министра и то указом или решењем (чл. 21/1У. Д. С.) По чл. 31. У. П., председници управних судова морају, по истеку сваке године, поднети Државном Савету опширан извештај о раду суда, са прикључењем интересантних случајева, за административну судску праксу. Тај ће извештај Државни Савет претрести

у општој седници и потом ће га, са својим годишњим извештајем послати Министру Правде. По самом закону о Државном Савету и Управним Судовима, савет је надлежан за прописивање правилника за унутрашње потребе у Управним Судовима и Државном Савету (чл. 47. Д. С., 62. У. П.). И најзад, питање о прекорачењу, законом прописаног адвокатског хонорара, решава Државнч Савет (зак. о Држав. Савету). Посшупак. — Тужба се подноси Државном Савету у року од 30 дана, по предаји решења Управне Власти. За тужбу против указа, овај се рок продужава још за месец дана и тече од дана кад је указ објављен у „Службеним Новинама" чл. 21. Д. С. Благовременост жалбе по пресудама Управних Судова предвиђена је у чл. 40. Д. С. Ту се још говори, да ће се жалба државне управне власти одбацити, ако јој није прикључено одобрење надлежног министра. Може се жалити она парнична страна Државном Савету, која је изгубила спор код Управног Суда (чл. 38. Д. С.) Када Државни Савет прими тужбу или жалбу са актима предмета, он је упућује на извештај једном саветнику као известиоцу чл. 51. У. П. Државни Савет решава о тужбама — жалбама непозивајући парничаре (чл. 41. Д. С.. чл. 50. У. П.) Поднесе ли се тужба противу указа и министарских решења, предњи се посгупак мало мења. Ево шта каже чл. 52. У. П.: „тужбу, против указа и министарскихрешења, Државни Савет упућује, претходно, надлежном министру на одговор. Министар је дужан дати одговор у року од месец дана. Пре давања писмених одговора, министар има право тражити да он или његов заступник буду саслушани у нарочитој седници оделења, ради давања обавештења по спорном питању. Према потреби, министри се могу у овоме послу заступати. Ако Државни Савет не усвоји објашњење министрово, он ће о томе писмено известити министра па ће приступити решавању у новој седници". — Наставиће се —