Branič

Број 10 и 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 199

Нов закон о адвокатима за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца

Свршетак § 62. Сваки члан Адвокатске Коморе, који буде изабран за члана дисциплинског већа или заступника Коморе или његовог заменика, дужан је примити се ове дужности, но по истеку времена, за које је изабран, може одбити поновни избор за идућу периоду. Да ли се може избор одбити из других разлога, о томе одлучује коначно скупштина у сваком поједином случају. Ако неко неће да се прими ове дужности или неће да је врши ни онда када се покаже да за то нема довољно разлога, биће кажњен новчано од 50 до 300 динара у корист благајне Коморине и за зреме које се има одмах одредити изгубиће активно и пасивно право избора у Адвокатској Комори (§ 43. став први слово в). Против ове одлуке нема правног лека. Односно наплате и употребе ове казне вреде прописи о дисциплинским новчаним казнама. § 63. Осим председника и једног његовог заменика, бар још половина чланова дисциплинског већа морају бити адвокати, чије се канцеларије налазе у седишту дисциплинског већа. Заступник Коморе и његови заменици могу бити изабрани само између адвоката, који станују у седишту дисциплинског већа. § 64. Чланови дисциплинског већа и заступници Коморе врше своју дужност бесплатно. Пословником ће се одредити у колико ће им благајна Адвокатске Коморе надокнадити трошак учињен у готову, а нарочито оно што би потрошили кад путују због ове своје дужности. § 65. Чланови дисциплинског већа и заступници Коморе или њихови звменици, против којих је у току истрага или расправа због злочинства или преступа или иступа из користољубља или против јавног морала или против којих је у току истрага или расправа због дисциплинске кривице, не могу вршити своје дужности у дисциплинском већу, док рад по кривицама не буде свршен. Ако их дисциплинско веће или кривични суд осуди на казну, престаће ова њихова

почасна дужност, чим осуда постане правн^снажна. § 66. Дисциплинско веће извиђа и доноси своје одлуке у већима, која се састоје из председника или његова заменика и четири члана. Веће извиђа и доноси своје одлуке према прописима законика о кривичном судском поступку. Председник гласа последњи. § 67. За вршење дисциплинске власти надлежно је дисциплинско веће оне Адвокатске Коморе, код које је окривљеник у време пријаве уписан у именик адвоката или приправника. Сукоб о надлежности између дисциплинских већа двејукомора решаваКасациониСуд. § 68. Из ражних разлога, а на предлог оптуженика или заступника Коморе, дисциплинска истрага или расправа може се по одлуци већа поверити дисциплинском већу друге Коморе. § 69. У дисциплинском поступку не сме учествовати онај члан дисциплинског већа: а) који је сам оштећен дисциплинским преступом или је он сам тужилац; б) који је брачни друг оштећеног (тужиочев) или његов изабрани или законски заступник; в) који је с окривљеним или оштећеним тужиоцем сродник у усходној линији или нисходној линији по крви, тазбини или усвојењу ма до кога степена, у побочној линији по крви до четвртог, а по тазбини до другог степена. При доношењу пресуда (§§ 88. и 89.) не може учествовати онај члан који је одређен за истражног повереника. § 70, Одбор Адвокатске Коморе има крајем сваке године поднети Министру Правде списак дисциплинских пријава, поднесених дисциплинском већу, као и списак довршених и недовршених истрага. Министар Правде може захтевати објашњење, као и то да се отклоне опажени недостатци. Ако дисциплинско веће не поступи по томе захтеву, па ни на поновну опомену, Министар Правде може распустити дисциплинско веће, наређујући у исто време нови избор.