Branič

5

Број 10 и 11

»6 Р А Н И Ч"

Страна 213

да у стечај благовремено или никако не буду иријављене. Све што трпе, то је њихово искључење од наплате из стецишне масе. Али, да би се извесно потраживање могло наплатити из стечајне имовине и да оно, пријављено у стечајну масу, може при наплати бити узето у обзир, потребно је да оно постоји, да је тужљиво. Застарела потраживања, као и тражбине, пријављене после прекоузивног рока, предвиђеног у напред поменутом § 141. трг. зак., нису таква. Према овоме, кад је протестом од 2. марта 1916 год. тужени Т. задржан као регресни дужник у обавези по меници, чији је рок исплате био 1. марта исте године — § 138. трг. зак., онда је, према § 141. истог законика, поверилац — притежалац менице о року био дужан, да тужбу у року од петнаест дана по протесту поднесе. Околност, што је у течају рока отворен стечај (ре шење од 8. марта 1926 год. Бр. 3445) није могла утицати на ову дужност повериоца, него само у толико, што је у место тужбе, он сад имао да поднесе пријаву у стечај али опет у року из одредбе § 141. Трг. Зак." Скопљански Апелациони Суд није усвојио ове примедбе Касационог Суда, већ је писмом својим Бр. 4540 од 1-XI-1926 год. дао следеће противразлоге: „Одредба § 141. трг. зак., у којој је прописан петнаестодневни рок за подизање тужбе и тражење наплате меничних потраживања регресних дужника, важи и има се применити све донде, докле траје редовно имовно стање дужниково, док су дакле његови имовно-правни односи у своме нормалном току и ту своју важност овај законски пропис има, не као пропис материјалног права, како Касациони Суд налази, већ као пропис процесуалног права, са процесно-правним карактером, јер и он, као и одредбе §§ 30., 22. и др. стец. суд. пост., регулише поступак, кроз који једно приспело менично регресно потраживање мора да прође, да би било остварено. То, што се овај законски пропис налази у једном закону, који регулише трговачке материјално-правне односе, не значи, да је и он пропис материјалног права, јер ми немамо закона, у коме би био регулисан трговачко-судски поступак, те наш Трговачки Закон има доста норама чисто процесно-правног карактера, међу које норме спаца и пропис § 141. трг. зак, исто онако, као што и у нашем стец. суд. пост. има норама чисто материјално-правне природе а не само формално правних. Али, чим дужник падне у презадужено стање, нормални ток његових имовинско-правних односа престаје, над његовом имовином се отвара стечај и за остваривање потраживања из ње, више се

не могу примењивати прописи, који су раније важили, сад стају на снагу један низ специјалних правних прописа, којих се повериоци, ако хоће да из те стецишне имовине остварују своја материјално-правна потраживања морају придржавати, па чак и онда, кад су ови прописи у супротности са прописима редовног поступка. „Тачно је, да би тужилац, да над имовином дужника Т. није отворен стечај у току овога петнаестодневног рока, неподизањем тужбе у овоме року по § 144. трг. зак. изгубио право да своје потраживање тужбом оствари, али кад је пре истека тога рока од петнаест дана, дужнику отворен стечај и кад за овакав случај, према наведеном, важе искључиво прописи стецишног судског поступка т. ј. да се сваки поверилац за своје потраживање, ако хоће да га остварује из стечишне масе, има пријавити у истом року који је прогласом о отварању стечаја одређен, — онда је и за ово регресно потраживање тужитац X., које је хтео да оствари из стецишне масе дужника Т. имао да се управља по прописима стецишног судског поступка, т. ј. са отварањем стечаја рок његове тужбе — пријаве — се мења тако, да у место оног редовног рока, који је предвиђен прописом § 141. трг. зак., за његову тражбину важи сада рок, који је по § 30. стец. пост. стецишни суд у своме прогласу одредио за све повериоце, који од стецишног дужника тражити што имају, па дакле, у овом конкретном случају и за повериоца X. према своме стецишном дужнику Т. „Што се тиче момента, од кад се ово регресно потраживање тужиоца X, према туженом Т. има сматрати као тужљиво, то је моменат — дан изисканог меничног про■ теста; од тога момента је тужилац X. пуноважни поверичац према туженима Т. и Ј. и као такав стекао право на остваривање свога меничног потраживања из њихове стецишне масе. „Да је и законодавац, регулишући поступак са имовином презадуженога а ради постигнућа свога циља у стечају, да се сви повериоци стецишног дужника намире из целе имовине његове, оваку вољу имао, види се и из прописа § 28. стец. пост., по коме се чак и свима, у течају налазећим се парницама противу дужника, у случају отвореног стечаја обуставља ток — те се сви такви тужиоци — повериоци имају пријавити у стецишну масу, па онда и из прописа § 27. стец. пост., по коме се сматра, да чак и оним потраживањима, којима рок до дана стечаја није приспео, да је и њима рок навршен, те се исплата може искати, те према овако јасно опредељеној вољи законодавца,