Branič

Број 1—9

,Б Р А Н И Ч"

Страна 15

Надлежност Опште Седнице Касационог Суда код поротног суђења поводом једне одлуке Опште Седнице Касационог Суда. Богомир А. Богић адвокат

Касациони Суд примењујући законе на конкретне случајеве у грађанским или кривичним споровима, може у самој ствари својим тумачењем један најјаснији законски пропис повредити, јер се прогиву одлуке Касационог Суда не може употребити никакво правно средство. Другимречимазначи, судска власт оличена у Касационом Суду може се, као што видимо, у таквом случају уздићи ако не правно а оно фактички изнад — законодавца — изнад суверене власти. На тај је начин законодавац, код свих оних закона, који се примењују код суда, само теоријски суверен, док је у самој ствари ту суверен Касациони Суд, који је увек у фактичкој могућности, да под видом тумачења закона исти обиђе или погази, и у место воље законодавчеве намегне појединцу своју вољу. Јасно је да би такво поступање Касационог Суда значило у ствари злоупотребу власти из § 127. крив. зак. Кад је реч о тумачењу и примени нејасних или непотпуних законских прописа, мора се дозволити свакој власти па и Касационом Суду право слободе резоновања, јер се у самој ствари Касационом Суду тиме даје могућност, да испита праву вољу законодавчеву и на тај начин сачува његову сувереност. Мора се признати да тумачење и примена појединих законских прописа код нашег Касационог Суда није увек једнообразна, што чини и саму јурисдикцију овога суда доста колебљивом. Има примера, како су понекад у једном кратком периоду времена, готово истоветни случајеви само са разноврсним именима парничлра, дијаметрално различито решавани у последњој инстанци било пред Апелационим било пред Касационим Судом. Довољно је да завиримо у „Судску Праксу" Срб. Ковачевића за 1925., 1926. и 1927. год., па да се уверимо у тачност ових навода. Узрок овој појави на првом месту треба тражити у нашем застарелом и непотпуном законодавству и преоптерећености суда, која не дозвољава да се сваком предмету поклони довољно времена и потребне пажње, нарочито код већих и замршенијих спорова. Детаљније испитивање узрока овако променљиве јурисдикције одвело би нас сувише далеко, што није задатак овом нашем напису.

Ми верујемо да ће се наше судије увек старати, да што мање даду повода народу, да се позива на ону: Бог те сачувао параграфске правде — која карактерише његову бојазан, да за своје право неће наћи заштиге код суда. Данас заиста нема тога адвоката, који би своме клијенту могао саветовати да поведе какав спор са сигурним изгледом на успех, јер се дешава чак и то, да наша јурисдикција у случајевима мање компликованим и спорним показује несталност која разорно дејствује на онај високи ауторитет, који правосуђе треба да ужива. Таква је јурисдикција штетна и по сам лични углед судија као заштитника правде, који по речима Дипеновим треба да обезбеђују владавину закона и мир грађанима, да остају хладни у судару страсти и покрету странака, да наређују, забрањују и кажњавају у име закона и правде. Како је велики задатак судија! Колико је диван тај позив по својој величини! Колико је он страшан по врлинама које се од судије траже и одговорности коју повлачи. Један конкреган случај, у коме је Општа Седница Касационог Суда улазила у расматрање целе одлуке поротног суда и одбацила разлоге свога оделења, засноване на чл. 38. зак. о пороти, па усвојила противразлоге првостепеног Суда у погледу дела и кривице — дао нам је повода да се упитамо, да такво тумачење закона не представља у ствари повреду јасних законских прописа. У жељи да се чује мишљење и других правника, да ли је овакав рад О. С. К. С. саобразан закону или не, ми ово питање са нашим разлозима износимо пред шири правнички форум. Код поротног суђења обављају се две потпуно различите радње. Прва је радња целог поротног суда, који се састоји у томе, да ли постоји какво кривично дело и да ли је оптужени крив или не — чл. 27. зак. о пороти. У одлучивању о томе поротници и државне судије учествују и дају своје разлоге заједнички, како то чл. 30. зак. о пороти изрично наређује. Друга радња припада надлежности - само државних судија без поротника, а састоји се у примени материјалног закона ^т.квалификацији дела, одређивању величине казне