Branič

Број 1—9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 37

Да ли се ми, који смо против бољшевизма, налазимо сада у истом положају? Да ли смо ми готови примити власт и управу у своје руке, у моменту рушења бољшевизма? Тамо у Русији, где је сваки корак грађанина праћен најенергичнијом шпијунажом; где је царство достава, насиља и терора, о ма каквим контра-револуционим плановима не може бити ни речи, ни мисли. А овамо у емиграцији, међу царистима постоји нека чудна и наивна увереност, да ће се све само по себи удесити, доћи у ред: губернатори ће се вратити у своје губерније, а прокурори (државни тужиоци) да ће доћи на своја стара места. Заборављено је, изгледа, да је све старо уништено; нема више ни губернијских, ни судских, ни земских установа. Све је то потребно поново зидати и преграђивати од комунистичких Совјета. Сама по себи идеја, сама форма совјетског система власти, ни из далека није тако рђава; само је она искварена комунистичким начелима, бољшевизмом. Наравно, комунизам, као и све што подсећа на „ком": они разни ком-партије, ком-беди, ком-сомоли и други слични називи апсолутно ће морати бити избачени са самим кореном. Али, сам систем управе њихове, концентрациони органи државне власти могу се потпуно применити и код капиталистичког режима. Ја не видим само зашто би требало задржати назив „Совјети", када ми имамо наше старо „Земство", на које смо сви навикли, које ћемо прихватити, које је нама свима добро познато. Земство сеоско, општинско, губернијско и као круна Земска Государствена Дума и Земски Собор као Законодавна Собранија. Имена су ова везана за нашу историју, наша су национална имена, за које су људи у своје време ишли на робију и на ломачу — у старини. Зар су давно прошла времена, кад су се ситне земске самоуправне јединице сматрале као забрањено воће, а већ и да не говоримо о Государственој Думи, о којој је дискутовати, па чак и говорити, било забрањено. Прва револуција је тек родила Государствену Думу, а Дума је се тек у свом четвртом сасуаву дотакла и ситних земских јединица. Друга револуција унаказила је, уништила Земство. Но ситне јединице су остале. То су сеоски и општински Совјети. Ситна земска јединица. Комбеди се уништавају немилосрдно. Нема више ни трага од диктатуре пролетаријата. Сасвим обрнуто је у Земству, у сеоској, општинској земској скупштини где учествује само онај, који је своје дажбине платио. То је већ

стари земски закон, да право на учешће у раду самоуправних органа имају само они, који су платили земске дажбине. Одредите ма који минимум тих пореза, означите предмете, на које се они простиру: земљу, куће, индустријска и трговачка предузећа, једном речи приватну имовину, додајте порезе на приходе и на станове. Не постоји виши диктатура пролетаријата; већ само диктатура оних, који су своје обавезе држави платили, и који у ствари зидају и одржавају државна начела. Дакле, они који су измирили своје обавезе састављају Земство. Бирају кандидате за сеоске Земске скупштине; скупштина бира свој извршни орган Земску управу, како за своје економске функције тако и за аминистративне. Ова управа располаже и земском полицијом. Земска скупштина решава текућа питања, саставља буџет и врши разрез порезе. То су најглавније функције и права Земске скупштине, као и избор чланова управе. Општинска Земска скупштина из средине својих чланова бира општинску управу и одобрава општински буџет. Она такође бира и среске земске кандидате. Концентрични кругови Земске управе сужавају се од општинског Земства ка среском, губернијском док не стигну центру — Земском Собору, као Уставотворном Собрању. Најпознатији и најпопуларнији земски радник А. И. Кошељев у питању о ситним земским јединицама рекао је: „Ја хоћу да знам и моје место у овој земској јединици". А. И. Кошељев био је један од најбогатијих спахија, владао је многима хиљадама десетина земље. Горње његово питање треба разумети у том смислу да човек, који поседује 3 десетина земље и човек, који поседује 3.000 десетина земље, не могу имати једнака права учешћа у Земским самоуправама и једнако право гласа у питањима разрезивања земских пореза. Но ово је било још 1880. године. Сад је ово питање отпало. Сад уопште нема више никаквих спахија и по мом дубоком убеђењу нема изгледа на повратак истих у Европској Русији, нарочито спахија-богаташа, који би поседовали хиљаде десетина земље. Распадање великих поседа земље на ситније примећава се широм целе Европе сасвим независно од комунистичког бољшевизма. После рата аграрна реформа проведена је у многим капиталистичким земљама, наравно не по формули „пљачкај опљачкано", већ по принципима, основаним на законским тачкама државне експропријације са накнађивањем штете поседницима земље.