Branič

6

Број 1—9

„Б Р А Н И Ч*

Страна 41

Овде ми сада прелазимо ка начелном питању: која је та сила, која је та власт што ће родити нову велику Русију? Рекосмо, да ће Земски Собор, као законодавни орган дати патребну снагу будућој форми државне управе у Русији. Но, за тај Собор потребно је провести доста сложну деремонију код избора чланова Собора, да би он имао значај и неоспорни ауторитет при израђивању основних закона државног живота Русује. И неко мора спровести све ове сложне припреме без државне анархије и безвлашћа. Где је тај диктатор, који би могао приморати 150 милиона душа народа руског да се покоре његовим наредбама? Диктатори се не бирају и не позивају; они сами себе постављају. Но овај метод ишчекивања да се диктатор појави незгодан је. Треба тражити други излаз. Обратимо се ка недавној прошлости. Да ли је Лењин био диктатор или не? И поред све јачине своје власти, он ипак није био диктатор, јер је у самом почетку сакупио око себе сараднике, који су му били равни по власти и створио је „Совнарком". Ко је уживао већи ауторитет и био значајнији: Лењин, или Троцки? А Зиновјев у Петрограду? А Ђерзински у Чеки? Чичерин у везама са иностранством? Зар су они ма шта од своје власти уступили диктатору Лењину ? Лењин се само користио ауторитетом своје личности, својом енергијом и ипак остајао је само рпгаиз т!ег рагез. И то у хаосу револуције, при пуној анархији у земљи, када

су наоружани војници оставили фронт и чинили недела по селима, на целом простору Русије. Па ипак је живот некако текао, није стао: новац је циркулисао; саобраћали су возови; радила је пошта; појавили су се торбари и т. п. Све је се котрљало по инерцији, док није дошла глад због неродне године. И овде већ без снаге беше диктатура, а у помоћ прилази Америка. Сетимо се још успомене Привремене Владе 1917. године, где октобриста Годњев ради заједно са социјалистом Керенским, а кадет Шингарев припрема министарску фотељу пораженцу Чернову. А ево још раније и још јасније: у Привременом Комитету, који је непосредио по абдикацији Цара примио власт, председава најумеренији конзерватор Родзјанко и морао је руку под руку ићи са социјалистима Керенским и Чхеидзем, представницима левог крила Думе. Дешавају се такви моменти у животу државе. Форму власти у Русији може одредити сам руски народ. Прво, у Русији треба да буде држава основана на законима и правима. Друго, да се лична приватна имовина поштује као светиња. Треће, да земља припадне сељацима, као њихова својина, а не да се њима даје, као у послугу за време. И четврто, да политичка и земска права гласа имају само они, који су платили свој непосредни порез.

Општа Седница Државног Савета Д-р Видан О. Благојевић адвокат

(Свршетак) 10. Државни Савет је, по доњем питању у својој Општој Седници од 6. и 9. новембра 1926. год. бр. 42912. донео следећу одлуку: „Чиновник може добити сталност у државној служби у смислу чл. 18. и 54. закона о чиновницима грађанског реда, пошто претходно положи државни стручан испит и добије оцену стручне комисије". (Полииија за 1927. стр. 36. и сл.). 11. На дан 4. јануара 1924. год. донео је Министар Народног Здравља два решења на која су два заинтересована лица, управници болница, поднели тужбу Државном Савету. Два разна оделења саветска, по ове две тужбе, донела су два разне одлуке. После тога, изнети су ови случајеви пред

Општу Седницу која је на дан 6. и 9. новембра 1926. год. бр. 42912. донела следећу одлуку: „Решењем г. Министра Народног Здравља од 4. јанаара 1924. год. бр. 997. о рангу болница не може имати никаквог правног дејства на ранг, који су управници болница на дан 1. септембра 1923. године". Ова одлука Опште Седнице не може ни у колико утицати на већ донесене одлуке оделења, пошто је дошла после њих, те је у погледу свога дејства, платонска. (Поли ција за 1927. стр. 151. и сл.). 12. У погледу тумачења чл. 282. финансиског закона за 1922./23. годину односно ратних година редовних професора Универзитета за стицање права на већу групу, два оделења Државног Савета донела су две