Branič

Страна 58

.6 Р А Н И Ч"

Број 1-9

Овај рад по могућству спровести код свих организација у земљи до краја марта 1928. год., како би се у току априла могао одржати Конгрес на коме ће се Савез основати и његова Управа по избору конституисати." Пошто је усвојена ова резолуција почело се енергично радити у свима центрима. Наше Удружење се још много раније изјаснило за овај Савез, а редом су почели пристизати извештаји од осталих организација у земљи да приступају Савезу, у смислу донете резолуције. Очекивала се још Скупштина Одвјетничког Друштва из Загреба, која је требала бити одржана 11. априла 1928. год. и на којој се имало дефинитивно решити питање приступању Савеза и ове организације. Пошто се у напред знало да ће Загребачка Скупштина прихватити овај предлог, то је још одмах решено, да се непосредно по одржаној Скупштини у Загребу сазове Конгрес и то са онолико Удружења и Комора колико је до тога датума послало свој пристанак. Међутим, Загребачка Скупштина од 11. априла 1928. год. није могла бити одржана због немања кворума. Ова Скупштина одржана је потом 27. априла 1928. год. и на њој је решено да се оснује Савез Адвоката, али је сазив Конституирајуће Скупшгине одложен прво за месец јуни 1928. год., а затим за доцнији датум, када је стицајем прилика услед познатих догађаја ово питање застало много више, него што се могло очекивати. Ступањем на снагу новог закона о адвокатима, који предвиђа Савез Комора, вероватно ће он ово питање брзо решити и то, можда, на сасвим новој бази. 11.) Рад Управе на изједначењу законодавства. — Увиђајући велико интересовање нашег Удружења за изједначење законодавства и вољу Управе да својим примедбама помогне рад на доношењу што бољих закона, Министарство Правде је и у току прошле године слало Удружењу све пројекте закона на преглед и примедбе. Овоме примеру следовало је и Министарство Трговине и Индустрије. Тако је Управа у овоме периоду примила пројект Стецишног закона, Закона о извршењу и обезбеђењу и Закон о сузбијању нелојалне конкуренције. Пројекат Стецишног закона прегледали су одређени чланови г.г. Д-р Јаков Челебоновић, Д-р Фридрих С. Попс и Д-р Риналдо Чулић. Ова комисија је нашла: да је пројекат рђав превод аустриског Закона о стецишном поступку; да има несхватљивих места; да се често врше позивања на извесне специјалне законе који у Аустрији постоје, а које

ми уопште немамо, а можда их нећемо никада ни имати и т. д. Са свега изложенога комисија је изразила мишљење, да се овај пројекат из основа има променити. Са овим мишљењем сложила се и Управа. Што се тиче пројекта Закона о извршењу и обезбеђењу, као и другог о сузбијању нелојалне конкуренције, они су, услед распуштене последње Народне Скупштине, скинути са дневнога реда, самим тим и Управа није стигла да стави своје примедбе. Исти је случај био и са пројектом Закона о судским таксама, за који, узгред, морамо рећи да је био немогућ. 12.) Конгрес Правника. — На предлог председништва Конгреса Правника, да Удружење пошаље предлог темата за Конгрес, који се имао одржати прошлога лета у Скопљу, Управа је предложила ова два темата: „1.) Душанов Закон и његов значај по српско правосуђе; и 2.) Шеријатско право у опште и посебице, с погледом на српско законодавство." Као што ће, вероватно, присутнима бити познато, председништво Конгреса је, поред осталога, било ставило на дневни ред темат „ДуШанов Законик", усвојивши на тај начин наш предлог. Остало је било да Управа предложи референте и кореференте, међутим је сазив Конгреса више пута одлаган и најзад је решено, да се у опште у току 1928. год. не одржи. 13.) Интернацаонални Савез Адвоката. У вези са Конгресом Француског Националног Савеза Адвоката, одржана је 21. маја 1928. год., у Паризу, Скупштина Интернационалног Савеза Адвоката. Нашу државу су представљали г.г. Љуб. В. Стефановић, Бора Л. Поповић, Д-р Иван Андрес и Д-р Видан Благојевић, који су у то време већ били у Француској поводом Конгреса у Ремсу. Скупштину је отворио једним инпресионантним говором председник г. Гијомен Батоније из Париза. Потом се прешло на дневни ред, који је био овако утврђен: 1.) Представљање делегата; 2.) Усвајање статута; 3.) Избор привремене Управе; 4.) Одређивање датума и места за сазив Конституирајуће Скупштине. На Скупштини су биле заступљене ове државе: 1.) Француска, Белгија и Луксенбург, као оснивачи; 2.) Југославија, Пољска, Румунија и Бугарска, као дефинитивно примљени чланови; 3.) Швајцарска, примљена „ас1 ге!егеп(1ит";