Branič

Страна 76

„Б Р А Н И Ч"

Број 9—1

„По II одељку § 146. грађ. суд. пост. поравнање пред судом закључено може се уништити ако се докаже да је на превари или обмани учињено. Према овоме закон. пропису елементи преваре и обмане имају бити утврђени у редовном грађ. суду пред првостепеним судом пред којим је поравнање закључено. У овом случају поништај поравнања закљученог пред тим судом није тражен на начин изложен у пом. закон. пропису, већ су прив. тужиоци поднели кривичну тужбу противу оптуженог хтејући тиме, да у кривичном процесу утврде постојање преваре приликом закљученог поравнања, што је противно II од. § 146. грађ. суд. пост., јер поменуто поравнање, које имаснагу извршне судске пресуде има се сматрати као правно важно, све док се на начин изложен у II од. § 146. грађ. суд. пост. не уништи па тек по томе, може се доказивати постојање дела из тач. 1. § 253. крив. зак." Првостепени Суд није усвојио ове примедбе, већ је под 13. дец. 1928. г. Бр. 61115 дао ове противразлоге: „Дело, за које је Д. оптужен ислеђује се на тужбу прив. тужиоца — § 253. посл. ал. 4. § 258 крив. зак., а по § 31. крив. суд. пост. иследна власт је дужна предузети ислеђење по сваком делу где постоји тужба прив. тужиоца, те по истом пропису власт мора повести истрагу за извршено кривично дело, које се ислеђује по приватној тужби увек кад тужба постоји, што је овде случај. По § 174. грађ. суд. пост. ако би се при извиђању каквог грађ. спора обелоданило какво казнимо дело кога парничара, а од ислеђења овог дела и пресуде зависило би решење грађ. питања, онда ће се од грађ. извиђања застати и предузети кривична истрага противу кривца. Дакле прво се расправља питање о кривичном делу. Да се кривично ислеђење мора завршити пре грађанског види се и из § 12. крив. суд. пост., по коме се у кривичном спору не сматра за истинито оно што је доказано из грађ. суд. пост. грађанском пресудом утврђено, већ обрнуто што је кривичном пресудом утврђено има се сматрати за истинито и у грађанској парници. Према овом пропису, ако би се стало на гледиште I оделења Касационог Суда, онда би после завршеног грађ. спора имао да се поведе кривични спор, ако би се хтело, да евентуални извршилац дела искуси законску казну. Са свега напред наведеног, погрешно сеКасациони Суд позива на II од. § 146. грађ. суд. пост. наводећи да се поравнање може уништити само у грађанском спору, јер кад би се овај и повео, са њим би се по § 174. грађ.

суд. пост. морало застати кад год би то која страна хтела, јер у конкретном случају од постојања представљеног дела зависи и решење грађанског гштања. По § 146. грађ. суд. пост. ако се докаже, да је поравнање на превари и обмани учињено, онда ће се поравнање уништити. У § 146. грађ. суд. пост. не говори се о томе на којиће се начин утврдити превара или обмана. Према томе тужилац одређује својом тужбом да ли ће се превара и обмана утврђивати у грађанском или кривичном спору. Кад је овде подигнута кривична тужба онда се превара има утврдити по прописима кривич. суд. ноступка. А да је тужилац хтео да води грађански спор, он би поднео грађанску тужбу. Ако би се поништај поравнања тражио грађанским спором, појављујесе питање, шта се по грађ. закону сматра за превару. Превара се помиње у §§ 537. и 859. и нигде више. Али ни ови прописи ни § 146. грађ. суд. пост. не даје дефиницију преваре, те би у грађ.^ спору судија имао ово питање да расправи или позивањем на здрав разум и природну правицу — § 8. грађ. зак. или позивањем на прописе кривичног закона §§ 251. и 253. крив. зак. По мишљењу Првостепеног Суда судија би се при расправи овог питања морао пре позвати на прописе кривичног закона који говоре о превари, овог питања морао пре позвати на прописе кривичног закона који говоре о превари, јер је ово кривично правни појам, него на ма који пропис приватног права. Да законодавац није мислио да се питање преваре и обмане расправља по прописима грађ. суд. поступка види се и из § 303. грађ. суд. пост. у коме се каже, да се предмет парнице расправља пресудом, а решењем само споредна питања, док ако би се овде усвојиле примедбе I одељења Касационог Суда, онда би се овде главно питање важности поравнања имало расправити решењем по императивном наређењу § 146. грађ. суд. пост. а то би, као што је речено, било противно § 303. грађ. суд. поступка. Касациони Суд у Општој Седници од 1. јануара 1929. год. Бр. 15450. усвојио је противразлоге Првостепеног Шабачког Суда а примедбе свог првог оделења одбацио. Суђење по слободном уверењу у смислу закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави. Касациони Суд Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у I одељењу своме размотрио је по жалби опт. Б. К. и осталих оптужених због дела из тач, 2., 5. и 7. чл. 1. и из