Branič

Е>рој 1 —9

.Б Р А Н И Ч

Страна 79

тога Суда, и, враћајући му сва акта, препоручује му да по овим примедбама и закону даље поступи. Скопљански Апеладиони Суд је усвојио ове примедбе, па је донео своју другу пре суду од 18. августа 1928. Бр. 3192, коју је одобрио I. одељење Касационог Суда решењем својимод26. новембра 1928. Бр. 14058. Надметач, на коме остане лицитација за државне набавке и друге послове, ако одустане од лицитације пре саопштења о одобреној лицитацији и потписа уговора, одговара не само пропашћу привремене кауције већ и за накнаду штете држави по чл. 96. зак. о држав. рачуноводству, и ако је у условима лицитације та одговорност изрично предвиђена само пропашћу привремене кауције у корист државе. Државни правобранилац у тужби поднетој Охридском Првостепеном Суду и на рочиштима представља, да је решењем Госп. Министра Пошта и Телеграфа од 25. септембра 1926. уступљен пренос поште на линији ДебарСтруга и обратно за време од 11. јануара 1927. до 1. јануара 1928. год. на обављеној лицитацији за цену од 84.000 дин. туженом Николи а под условима које је потписао и обвезао се на пренос поште: да тужени Никола по свршеној и одобреној лицитацији није приступио закључењу формалног уговора ни преносу поште у опште, те је министарство расписало нову лицитацију, на којој је пренос поште на означеној линији и за означено време остао на Ристи Н... за цену од 100.000 динара, коју је лицитацију одобрило Министарство решењем од 7. фебруара 1927. год. Држава је због неизвршења уговора оштећена са 16.000 дин. у већој цени и 12.600 дин. што је исплатила приватном закупцу поште за време док нови закупац није почео вршити пренос поште. — Свега са 28.600 дин. Тужио је Николу и тражио за државу, да Суд осуди Николу да накнади држави штету у 28.600 дин. са 6°/ 0 интересом од 7. фебруара 1927. као дана раскида уговора до наплате. Тужени је одговорио, да је одустао од уговора имајући у виду тач. 12. услова услед материјалних немогућности и не пристаје, да ма шта плати држави, јер је се он тачно придржавао услова лицитације према којима њему пропада само кауција због неизвршења уговора, а сем тога њему није ни саопштено да је лицитација одобрена, те према тач. 12. услова за њега ова лицитација и није обавезна.

Првостепени Суд је за своју пресуду дао ове разлоге: „Да поднети протокол јавне лицитације у овер. препису, с погледом на услове о закључењу тога уговора, није перфектан, те да би као такав туженога Николу као закупца чинио одговорним за накнаду штете због неизвршења истог ван положене кауције у 5.000 дин., већ да је истим условом и одговорност закупчева ограничена само на положену кауцију, што се јасно види из тач. 12. ст. 111 пом. услова, где се вели: „ако надметач, на коме је остала лицитација одустане од ове пре него што се донесе коначна одлука, а тако исто и ако после донесене и саопштене му одлуке одустане од закључења уговора, или ако не би у прописаном року положио сталну кауцију, пропада му привремена кауција у корист државне касе и одузеће му се право учествовања на свим будућим лицитацијама и погодбама за најам преноса поште". Овај предвиђени услов за одустанак и последице предвиђене морају се према § 546. грађ. зак. у претресање узети, пошто је уговор закон за уговораче по § 13. грађ. зак. Поред наведенога протоко лицитације не може служити као потпун доказ о одговорности туженог за накнаду штете и за то, што је по чл. 96. зак. о држав. рачуноводству у вези са чл. чл. 38. и 40. правилника за извршење овог закона, потребно, да надлежни Министар или његов овлашћеник у року од 30 дана одобри лицитацију, и да се та одлука саопшти понуђачу, па да се тек онда потпише уговор по наплати прописне таксе и положи стална кауција, а све ово у року од 15 дана по саопштењу понуђачу о одобреној лицитацији, као што је то и предвиђено у тач. 10. пом. услова. Кад се све овако поступи, онда је тек уговор перфектан и обвезује обе уговарајуће стране. Како држава ничим није доказала, да је одлука о одобреној лицитацији саопштена туженоме, а тужени то не признаје па чак ни правилност односно законитост саме лицитације, наводећи, да он није имао ни услова да буде лицитант, пошто на дан лицитације, па ни доцније није поднео потребна уверења предвиђена у условима, која сваки лицитант мора имати и тек онда да буде примљен за лицитанта, а ово се не види из протокола лицитације, које околности чине битност самог уговора како у погледу са формалне тако и са материјалне стране, јер по чл. 99. зак. о држав. рачуноводству лицитације које не одговарају одредбама закона о држав. рачуноводству, сматрају се као и да не постоје".