Branič

Страна 178 ,Б Р А Н И Ч* Број 11—12

Оцене и прикази

Окућје Уредништво Економиста издало је, као бр. 5 своје библиотеке, велику економскоправну и социјално-политичку расправу г. Јеленка Петровића: Окућје или Заштита земљорадничког минимума (§ 471 тач. 4-а Грађ. Суд. Поступка и односне одредбе пореских, царинских и монополских закона). ■ Расправа има опширан увод, три дела и завршетак, и износи 448 страна збијенога слога. У уводу је изложено постање слободног сеоског поседа у Србији, наиме, како је земља из зависног спахиског односа под Турцима, са успехом Српске револуције, прешла у слободан иосед сељака. У првом делу изнета је историја окућја почев од стране кнеза Милоша па све до најновијег времена. У другом делу изложена је и претресена правна примена окућја. У трећем делу показане су измене креди.тних услова и правног положаја окућја, нарочито према Закону о Привилегованој аграрној банци. У завршетку је писац бацио општи поглед на цело излагање, и извео закључак да установу окућја не треба нипошто укидати. Окућје је имало успеха и у економском и у моралном погледу: оно је дејствовало да сељак остане власник земље, и да се не створи велики посед, и оно је доприносило да сељак има више љубави према држави. Окућје треба само реформисати прилагођавајући га новчаној привреди и потреби земљорадничког кредита, тако што заштита земљорадничког минимума не би важила према Привилегованој аграрној банци и земљорадничким задругама, а важила би према свима осталим повериоцима. Земља је монопол и дар при-

роде, неумножива, обрадна творевина прошлих покољења, историска тековина целога народа, и зато она не треба да је предмет незаслужене ренте. Као природни монопол и неумножива, земља треба да служи на корист свију за исхрану свију, а преко власника земљорадника који је обрађују. Земља треба да припада само земљорадницима. Да се ипак не би створио велики посед и пролетаријат на селу, писац предвиђа не само неотуђив и недељив земљораднички минимум земље него и максимум поседа. Неземљорадници (трговци, занатлије, индустријалци, чиновници и т. д.) имали би права на земљиште само за куће за становање и за постројења своје радиности. У гранама радиности ван пољопривреде лични рад и појединачна способност јесу потпуни ствараоци економских добара и услуга, и стога привреда и тековина у њима треба да је слободна и неограничена. Тако склопљени привредни систем из ограниченог пољопривредног поретка и слободног поретка осталих радиности одговара најбоље схватању нашега народа (уколико он није био под страним утицајем о привредном и социјално-политичком поретку, и уједно пружа могућност и јемства за складан, миран и правилан привредни развитак и за независан национално-државни живот нашег народа. Цена је књизи 100 динара. Књижарима и појединцима који поруче више од 2 примерака попуст 30%. Новац послати: упутницом уредништву Економиста, Београд, Поенкарева ул. бр. 25, или по чековном рачуну бр. 53.017.

Ч и т у љ а

Смрт Сотира Аранђеловића адвоката из Београда На дан 22. новембра 1930. год. умро је Сотир Аранђеловић адвокат из Београда а сутрадан сахрањен уз учешће својих многобројних другова, пријатеља и поштовалаца. Како је пок. Сотир био један од углед.них адвоката Беградска адвокатска комора ^ела је видног удела у погребу пок. Со)а положив свој венац на одар његов и

опростив се с њим лепим говором госп. Аце Павловића, адв. овд. члана Одбора Коморе. Смрћу пок. Сотира Београдска адвокатска комора изгубила је виђеног члана а уз то и једног од чланова дисциплинског суда за адвокате при Касационом Суду, на које је звање пок. Сотир био изабран и које је звање с чашћу одправљао. Београдска адвокатска комора и на овај начин одаје пошту своме члану пок. Сотиру и жали његову смрт.

ИВПвМПАРИЈА ЧОЛОВИЋА И МАЏАРЕВИЋА, БЕОГРАД, И ^РА НИКОЛЕ II (МлКЕНЗИЈЕВА) 3. ТЕЛ. 11-42 Џ0 /ш/

Ш/Зј