Branič

Страна 24

„Б Р А Н И Ч

Број 1—2

ља по коме је предвиђено како и на основу чега лекари могу тражити пред судом награду за свој труд, наводећи да по основу тих зак- наређења тужилац нема права на своје тужбено тражење, онда је код таквих стања ствари суд поврешио, што је преко грађ. суд. пост. у разлозима своје пресуде приступи оцени важности тих навода и доказа, па да тек потом своју одлуку донесе и. т. д. На основу изложеног и § 317 грађ. суд. пост. чл. 18 и 37 уредбе о убрзању рада, Апелациони суд ништи ову пресуду тога суда и враћа му сва акта овога предмета да по овим при.медбама и закону даље поступиДеловођа-секретар, за Председав. Судију потпис нечитак Судија потпис нечитак Поред нејасне стилизације и очигледног прескакања појединих речн и читавих редова, постоји у овоме случају још једна незгода, а то ]е. што се за претседавајућег и деловођу назначује „потпис нечитак" као да су то људи који су пре пола века били на томе месту, па их се данашње поколење више не сећа, нити је у стању да протумачи њихове потписе. Оваквих и сличних примера има у масама. Ми их нећемо више набрајати, јер нам није циљ да региструјемо све могуће грешке и нелогичности које се често налазе у судским решењима, већ да скренемо пажњу надлежнима и по могућству потражимо лека овој невољи. Сви ми који радамо са судовима знамо да су судови преоптерећени послом, да је врло често оскудица у особљу, да су плате особљу са преписа минималне и да се не могу ангажовати спремне дактилографкиње, да су концепти врло често писани нечитко и т. д. и т. д. Све ми то знамо и од наше стране ми смо стрпљиви и не инсистирамо, да се судови у своме раду стриктно држе рокова који су предвиђени у поступцима- Ми немамо ништа против, ако се са решењима и пресудама мало закасни и ако се акта не експедују тачно на време. Али с правом тражимо, да судска решења и пресуде које нам се достављају буду тачно преписане без грешака и без изостављања. Даље с правом захтевамо, да се не излажемо и даље губитку времена око проверавања сваке речи и сваког слова из преписа. Најзад тражимо, да се престане са досадашњом праксом, да због грешака у препису бивамо принуђени да употребљавамо правна сретства и да се на тај начин излажемо материјалним издатцима, па чак и евентуалној штети, поред великог губитка у времену. Примери које смо овде изнели нису усамљени. Са више страна чули смо жалбе како преписи не ваљају и нема сумње да су озе жалбе допирале и до меродавних- Ми смо неколико