Branič

Број 1—2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 29

вати још једна адвокатска комора, али само онда, кад број адвоката прелази хиљаду. Међутим у пракси је овај случај још непознат. Између адвоката разних судских инстанци не постоји никакав ривалитет, те је за њих једна заједничка комора и могућа. Што се награде тиче, она је према вредности спора предвиђена специјалним правилником. Ако спор почне у охружном а завршава у државном суду, онда су на послу ангажована три адвоката код све три судске инстанце. Сваки од њих има право на специјалну награду, па кад се све три награде саберу, онда излази да у спору од 100.000 динара на награде три адвоката оде око 25—30.000 динара Код нас један адвокат по правилу врши у једном спору функцију три немачка адвоката, јер он спор заступа код сва три суда. Код нас награда за овакав спор може ићи највише до 8.000 динара, те се у овој сразмери налази и решење питања: зашто сваки вредни немачки адвокат има своју вилу, свој ауто и свс-ју одличну библиотеку. Између делокруга немачких и наших адвокатских комора нема великих разлика. Одбори комора су у Немачкој бројно мањи него код нас, а претседника не бирају чланови коморе, већ изабрани одбор из своје средине на првој својој седници. Немачки дисциплински судови су строжији, али како њихове коморе деценијама постоје, то су и кривице адвоката малобројније. Кад једног адвоката става под суд Коморе, онда значи да је његовој адвокатској пракси близу крај. Сами адвокати на сваки свој корак толико пазе, да је додир са дисциплинским судом своје коморе једна реткост, управо сензација која убија. Између адвоката влада примерна колегијалност, коју сви остали друштвени редови за пример узимају, а такође и између адвоката и судија. И једни и други знају да су они две стране једног заједничког тела, два нераздвојна сарадника на заједичком послу. Ова хармонија између адвоката и судија једна је од најстаријих традипија немачког правосуђа. Она не долази отуда што се од адвоката траже јаче школске квалификације, које људима од правне праксе никад не импонују, већ отуда што су деценијама и једни и други органи суда у ширем смислу, јавни функционери што у маси мртвих папира и живих речи траже искру истине, коју само заједнички могу наћи-