Branič

Страна 170

„Б Р А Н И Ч

Број 4

оа. решење овог питања меродавни су општи принципи о застарелости, а по њима у случају прекида застарелости пови рок почиње тећи од дана. када јс нестало онота догађаја ко.ји је ток рока обуставио. Ба оваквом становишту стоји и Правилник за извршење Закона о неносредним порезима, као што се то види из тач. С чл. 153—156 Закона о непосредним порезима. Но у погледу застарелости права на разрез пореза, правилник стоји на становишту да нов рок ,.изузетно почиње тећи већ од 1 јануара ове године, у којој је стари рок прекинут, кад се ради о нраву државе на разрез пореза и изрицање казне по чл. 137". Овај изузетак нема свог оправдања, па се не може правдати ни ирописом чл. 153 закона, којим је иочетни рок застарелости нрава државе на разрез пореза нормиран ,,од 1 јануара оне годиие, у којој је пореска обавеза настала". Јер, ако је законодавац направио једно отступање од општнх начела, које као игго смо напред образложили нема правног оправдања, не значи да се може уевојити и ово друго мање оправдано отстуиање, које доводи до могућности, да со рок застарелости сведе на време знатно краће од пет година, које је за застарелост права на разрез пореза предвиђено. § 6. 1) Као осигурање за наплату разрезаног пореза законодавац је предвидео поред залоге још и јемство. Под јемством у пореско-правном емислу треба разумети обавезу трећег лица да. исилати разрезани порез ако га норески обвезник не може иснлатити. Јемство се по својој природи разликује од залоге по томе, што држава за наплату разрезаног пореза има још једног садужника, који стоји у обавези према држави за ис,нлату дугованог пореза на случај да га порески обвезник не може исплатити. Како јемство престаје на онај исти начин на који престају и остале дуговинске обавезе, а један од тих начина гашење обавеза је, као што се из досадањег излагања види, и застарелост, то је од интереса питање: како и кад застарева ова јемачка обвеза коју је Закон о непосредним порезима. предвидео у чл. 146 ? На ово питање законодавац у опгате није непосредно одговорио, јер специјалне одредбе у закону у ногледу застарелости јемачке обавезе нема. Ну како јемство цо природи својој условљава постојање главне обавезе, јер јемства не може бити тамо где главне обавезе нема, то обавеза јемства дели у свему судбину главне обавезе односно главне тражбине, те гашење главне обавезе повлачи за собом и гантење јемства, Из овога проистиче закључак, да застарелост главне обавезе повлачи једновремено гг застарелост јемства. Према овоме, право државе на нанлату разрезаног пореза од јемца траје само донде док траје и обавеза нореског дужника, а престаје увек