Branič

Сима. Алкшшј, адвокат, БЕЗИМЕКА ТРГОВАЧКА ДРУШТВА У НАШОЈ СУДСКОј ПРАКСИ Трговачка друштва могу се оснивати само у облицима, које закон признаје. Трговачки Закон у важности на територији апелационих судова у Београду и Скопљу, признаје три вида трговачких друштава: јавни ортаклук, мешовити ортаклук и акционарска друштва. За свако од ових друштава закон је прописао услове и правила о њиховом оснивању и њиховом функционисању, и све власти, а нарочито судови дужни су да строго мотре да се трговачка друштва тих законских прописа придржавају. Најважнији од тих законских прописа за јавни и мешовити ортаклук, јесу прописи, који говоре о трговачкој фирми, — имену, под којим друштво своје послове обавља. Прописи о фирми имају за циљ да заш гите трећа лица, која дођу у пословне односе са ортаклуком, па је од нарочите важности да се ти прописи најтачније примене. Међутим, последњих година на те се прописе не пази и дозвољава се, да се трговачка друштва оснивају не придржавајући се прописа о фирми. Поред тога дозвољава се и оснивање таквих трговачких радњи, које не представљају ни један од дозвољених видова. Све то последица је, неправилног поступања судова приликом потврђивања огласа о протоколисању трг. радњи. У овом чланку указаћу на неколико таквих неправилно основаних трговачких друштва, а изнећу и који су по моме мишљењу разлози што је до таквих неправилних протоколација дошло. У § 23 Трг. Зак. прописано је да фирма јавног ортаклука мора бити састављена из имена свију ортака са додатком: „и друштво" (компанија). По § 25 Трг. Зак. мора име мешовитог ортаклука бити састављено из једног или више имена јавних ортака. Дакле, било да је јаван, било да је мешовити ортаклук, фирма мора да буде састављена из имена или једног или више јавних ортака са додатком ,,и друштво", или из имена свих јавних ортака. Исто тако никакав додатак осим: ,,и друштво", (компанија) није дозвољен.