Branič
Страна 198
„Б Р А Н И Ч"
Број 4
грешке и да ли је такво наређење закона оправдано, видећемо одмах, чим се упознамо са моментима кад је допуштена ова инициатива парничара. Закон парничарима даје превагу при исправкама. Појмљиво, јер ће парничари, који се споре, добро осмотрити сваку одлуку суда и најпре запазити грешку. Они, а нарочито њихови заступници, познавајући добро све фазе поступка, моћи ће лако да уоче погрсшку. Од прве одлуке суда, против које има места правном средству, па све до извршности пресуде гезр. решења, па и извесно време после ове, парничари су у могућности да указују пажњу на погрешке писања и да траже исправке. Али они нису инициатори исправака за све то време. Закон им је у том размаку времена ставио на расположење незадовољетво и жалбу или један краћи период времена одмах после извршности пресуде — решења. Од заснивања спора, од покретања поступка па до извршности пресуде и решења у правном средству, а по извршности у року од 15 дана у писмену — акту парничари могу захтевати корекцију грешака. Мимо овог средства у првом периоду и после протека рока другог периода њихова се инициатива гаси. Она је угашена за све исправке ишле ове у корист или на штету тужиоца или лица, које тражи исправку. Ово стога што је последњи рок законски и преклузиван — § 123 Законика о поступку судском у грађанским парницама — и што он као такав веже и суд и странке. Ово је потенцирано речима § 335 истог законика: и суд пазећи по званичној дужности на овај рок". Ипак има и по истеку овога рока могућности за исправку погрешне извршне пресуде и решења. Са овим ћемо се упознати касније. Не треба ни наглашавати да овај рок од 15 дана тече од дана када је решење постало извршно, а не од дана када је заинтересовани парничар пресуду — решење снабдео клаузулом извршности. Ово је и закон подвукао, да би отклонио сваки утицај парничара на продужење тога законског рока. Држећи се предњих ограничења парничари су слободни у избору, када ће вршити исправке. Они могу пропустити незадовољство а користити жалбу, ако пресуда нижег суда није већ постала извршна услед непримене правног средства и противне стране. Према њима се у том случају не може применити П. одељак § 313 напред поменутог законика, пошто они врше корекцију грешака, на коју су овлашћени и по извршности пресуде. Од тога да ли ће парничари исправке чинити у правном средству или по извршности пресуде-решења зависан је не само поступак већ и орган, који ће вршити исправке. О поступању виших судова при исправкама, које траже парничари, говорићемо у другом делу, а овде нам остаје да видимо поступак пред нижим судом. Што се тиче поступка пред нижим судом, ако се исправке чине у правном средству, он је једноставан и