Branič

БРАНИЧ

Год. XVI (VII) Београд, јуни 1931.

Број 6

уредништво :

власник и издАвач:

УСКОЧКА УЛ. БР. 2.

АДВОКАТСКА КОМОРА У БЕОГРАДУ

Ог. Иван Рибар

ПАРИСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ

(потписане у Паризу 28 априла 1930 године)

У Службеним Новинама од 30 Априла 1931 број 96 обнародован је Закон од 27 Маја 1930 о споразумима односно обавеза, које потичу из Трианонског Уговора и го : Под 1. споразуму односно аранжмана између Мађарске и Поверилачких Сила; Под 2. споразуму о решењу питања, која се односе на аграрне реформе и мешовите избране судове; Под 3- споразуму односно организације и функционисањл аграрног фонда ззаног „Фонд А" као и његовог прилога под „А" и његовог допунског споразума; Под 4. споразуму између Краљевине Југославије. Француске Републике, Велике Британије, Краљевине Италије, Краљевине Румуније, Чехословачке Републике односно образовања специјалног фонда званог „Фонд Б", као и прилога, који се сдносе на овај споразум. Овај Закон (§ 2) ступа у живот и добија обавезну силу,. иошто се испуне одредбе о депоновању ратификационих инструмената напред речених споразума и пошто буде обнародован. Пошто је депоновање ратификационог инструмента из«ршено у Паризу 9. априла 1931 године, и пошто је извршено обнародовања Закона у Службеним Новинама, то су Париске Конвенције постале законом и у нашој држави, — са даном. 30 Априла 1931 године. Овим законом расправљен је потпуно и коначно проблем репарација и регулисане су обавезе, које произлазе из Трианонског уговора. Сем тога решена су овим законом сва важна пи гања, која су у битној вези са решавањем аграрног питања и доношењем аграрног закона. У вези са нашим аграрним питањем позабавићу се у овом: чланку са Париским Конвенцијама. Још дне 20 Јануара 1930 потписани су у Хагу споразуми односно потпуног и коначног решења питања финанцијских обавеза, које падају на Мађарску на основу 'Грианонског Уговора као и обезбеђења решења свих спорова финанцијске природе, који су се појавили између Мађарске или мађарских д