Branič

Број 7

,Б Р А Н И Ч"

Страна 341

за предмет то проглашење имају се водити по општим прописима о поступку судском у грађанским парницама. Управо, у сваком таквом случају воде се стварно два поступка, и то: један код првостепеног одн. сада окружног суда и један код старатељског судије. Према досадањој судској пракси, заснованој у главном на пропису чл. 140, и 144. зак. о старатељству, ко жели, да се извесно лице огласи за расипника и као такво стави под старатељство, мора поднети тужбу суду, са нужним доказима о постојању чињеница, на којима своје тражење заснива. Тужилац затим обично узима од суда уверење о поведеном спору, са којим се потом обраћа надлежном старатељском судији, тражећи, да се над туженим одн. над лицем чије се проглашење за расипника тражи, постави привремено старатељство. Старатељски судија, пак, обично прихвата овакав захтев без икаквих дубљих извиђаја са своје стране. И када решење о постављењу привременог старатеља постане извршно, онда се његово (привременог старатеља) име доставља дотичном суду, да би му се раније поднета тужба могла доставити на одговор. — После тога се продужује даље поступање, као и у сваком другом спору. Али су врло ретки случајеви, да се овакви спорови окончају извршном судском пресудом, већ се обично завршују каквим вансудским поравнањем и одустанком од тужбе, — те се због тога по овом питању још није формирало никакво одређено и сталније судско поступање, о коме би се могло говорити, као о једној судској пракси у уобичајеном и правом смислу речи. По смислу законских прописа, који говоре о расипништву, тужбу, да се неко прогласи за расипника, може поднети и оно лице, које тиме није лично заинтересовано, што показује, да таква тужба има карактер тзв. народне тужбе (асгш рори1апз). Многи пак налазе, да у таквим случајевима право активне легитимације (одн. овлашћења) за вођење спорова припада само оним најближим сродницима, који се на многим местима у законодавству као такви помињу. Али то није тачно. Јер, на најближим сродницима расипниковим лежи, истина, само дужност, да пре свију осталих лица од суда траже предузимање потребних мера, ради његове заштите, али њима не припада и искључиео право, да то чине, већ то могу учинити и друга лица, која ничим нису непосредио заинтересована. Што се пак тиче поступка старатељског судије, он би, пре него што донесе решење о стављању означеног расипника под привремено старатељство, требао сам да предузме потребне извиђаје и да се, по могућству, и лично увери о томе: да ли у истини постоје разлози за једну такву одлуку или не. Пре свега, имао би да саслуша сроднике и пријатеље дотичног лица; познатије људе из истог друштвеног реда одн. из исте професи.је, нарочито оне који су са њиме стајали у пословним односима и којима ће та.јне његовог привредног пропадања обично бити најпозна-