Branič

Страна 348

.БРАНИЧ'

Број 7

случајева зато, што се још налазимо у једном прелазном стадијуму у коме мора да се води рачуна и о прелазним наређењима кад год су у питању случајеви који су се догодили за време важења старих закона. Ограничавајући се да изнесемо само неке конкретне случајеве, који су за ово кратко време примене могли да падну у очи, ми ћемо их у кратко пред вас изнети, без даљег ширег коментара. Ево тих случајева: 1.) Ко је надлежан, да ли срески суд или судија појединац код окружног суда за извиђање и суђење дела ко.ја су се догодила за време важења старог кривичног закона и према томе закону и квалификована, а суде се сада по новом кривичном закону, т. ј. другим речима, да ли ће квалификација дела по старом закону бити од утицаја на одређивање надлежности суда или ће зато бити меродавно квалификација по новом кривичном закону (нпр. случај са §. 213. по старом односно 297. други став по новом). 2.) По питању ванредног ублажавања казне односно помиловања трал<еног за време важења новог кривичног поступка а после изречене пресуде по старом поступку. Поводом овога питања, у једноме од оделења Београдског Апелациоког Суда појавила су се два потпуно контроверсна мишљења. Једно мишљење стоји на гледишту, да се по томе питању има поступити по старом закону, и оно га образложава овако : по члану 11. уводног закона, ако је пре дана када садањи закон о крив. суд. пост. добије обавезну снагу, кривична ствар пресуђена у првом степену да ће се цео остали поступак спровесги по досадашњем закону. Из достављених аката се види, да је оптужени осуђен извршном пресудом Београдског Апелационог Суда за време важења старог закона о крив. суд. по-ст., то се по његовој молби да буде помилован од досуђене му казне не може применити пропис §. 432. новог поступка. Молба за помиловање и ублажавање казне има сличан карактер правном леку, те се прописи главе ХХШ крив. суд. пост. не могу применити на случајеве по којима је кривична ствар већ пресуђена за време важења ранијег закона. У осталом, да је законодавац хтео, да се прописи новог крив. пост. примене и на предмете раније пресуђене, то би нарочито рекао у пом. члану 11. па је зато судија известилац предложио, да Апелациони Суд није надлежан за давање мишљења о траженом помиловању, већ да се предмет има доставити Министру правде на решење, без икакве интервенције суда. Друго мишљење стоји на противном гледишту и образложава га овако: да је Апелациони Суд надлежан да ово питање узме у оцену у смислу наређења §. 432. н. кр. суд. пост., јер сматра да је ово сада нова установа унета у кривични суд. пост. са разлога, да би се дала већа гаранција молио-