Branič

Мик. Р. Вељовић Судија Окр. Суда за град Београд. ОПОЗИВАЊЕ ПРЕДЛОГА И ЊЕГОВЕ ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ Сасвим је природно, да се доласком нових закона на свет, увек отварају дискусије по појединим случајевима, у погледу њихове примене. Јер савршених закона у свету нема. И све док се судска пракса не формира и не каналише решења по спорним питањима, све дотле ће бити и разговора и лутања у лево или у десно. И баш зато што у изградњи судске праксе учествују сви судови као носиоци правосуђа и тумачи закона, зато мислимо да спорне случајеве ваља износити и дати им публицитет, да би се тим путем, контраверзиог тумачења извесних законских прописа, дошло до најправилнијег и најбољег решења. Пошто су овде у питању Кривични Закокик, и Законик о Судском Кривичном Поступку, то би увек као завршну реч ваљало чути и реч њихових редактора, јер су они и материјал и смисао и циљ законским текстовима давали. Због тога је њихово мишљење најпозваније и најмеродавније, ако не и пресудно. У низу осталих спорних питања, која собом повлачи Кривични Законик, несумњиво као важно, појавило се пигање о одустанку од предлога одн. његовом опозивању. Или јасније : да ли опозивање предлога у законском року везује државног тужиоца или не, тј. да ли ће Суд одоити оптужбу на основу § 276 Крив. Суд. Пост. кад оштећени (прив. учесник) опозове свој предлог пре почетка главног п ретреса, гезр. обуставити поступак на основу §§ 96. Јп {Јпе и 108 Крив. Суд. Пост. у току истраге и извиђаја. А соп1гапо, да ли државни тужилац може да продужи кривични потупак, кад оштећени опозове предлог за гоњење. На пример, код дела утаје из § 318 Крив. Зак., које се кривично дело гони на предлог. Као што је познато, сем дела која се извиђају и гоне ех о №с:о, постоје и кривична дела, за чије гоњење законодавац тражи извесну процесуално правну радњу или боље рећи једну врсту правног акта. Без њега се не може замислити започињање истраге одн. извиђаја. За поједина дела одн. за започињање гоњења тражи се одобрење овлашћениково.