Branič

Број 1

,Б Р А Н И Ч"

Страна 31

фронцуском систему, рок је установљен у корист дужника. Отуда излази, да сама досиелост не ироизводи доцњу, него је потребна опомена од стране иовериоца. По германском систему рок је установљен у корист дужника и повериоца. Као последица тога схватања усвојено је правило : с11е8 ш1егре11а1 рго ћотше. Пошто је и у нашем праву рок установљен у корист дужника и повериоца, треба узети да код орочених обавеза није потребна опомена. Француски писци веле, да је и код орочених обвеза потребна опомена, зато што је рок установљен у корист дужника. Да видимо шта је циљ опомени и каква је корист од рока обвезе за дужника. Циљ је опомени, да код обавеза без одређеног дана плаћања створи могућност извршења те обвезе. Она је код обвеза без рока оно што је рок код орочених обвеза. Корист за дужника од рока обвезе јесте та, што поверилац испуњење може тражити тек кад наступи рок. Код орочених обвеза за дужника нема опасности да поверилац сваког момента може да затражи исплату. Дакле, што је код орочених обвеза рок, то је опомена код обвеза без одређеног дана плаћања. Сама доспелост код орочених обвеза опомиње дужника да испуни обвезу. Према томе за орочене обвезе потпуно је умесно правило : сПез Јп1егре11а1 рго ћотјпе. Ако није друкчије уговорено, дужник треба на одређени дан за испуњење да повериоцу испуњење дуга понуди или да га о својој готовости за испуњење дуга извести, § 889. Грађ. зак. Овај § прописује да код орочених обвеза дужник сам треба да понуди исплату. Из овога излази да поверилац не треба да чини никакву опомену за извршење код орочених обвеза. в) Трећи услов за постанак доцње јесте кривица дужникова што обвезу није испунио. У римском праву, поред интерпелације захтевало се, да је дужник крив за доцњу. Сам факат што дужник по опомени није извршио обвезу претставља кривицу дужникову После литисконтестације дужник није у доцњи, ако судија констатује, да је он из оправданих разлога поверовао да не дугује или да није приспео рок. Он није у доцњи ако- закашњење долази без његове кривице, дакле из околности независних од његове воље. Из овога излази да објективна доцња у римском праву није постојала. У француском праву тако исто поред опомене погребан је један лични услов, а то је кривица дужника. Из овога излази да ће дужник моћи да се оправда и да уклони последпце доцње, доказујући сазиз {огЈиЛиб. И у немачком праву тражи се за доцњу кривица дужника. Дужник не пада у доцњу, докле чинидба изостаје услед околности за коју он не одговара, § 285. В. О. В. То ће бити на пр. кад дужник није извршио обвезу зато што је изненала