Branič

Број 1

„Б Р А Н И Ч*

Страва 37

кратком поступку осуди, да јој солидарно плате 8000. дин. главног меничног дуга са интере-сом и трошковима. Неготински окружни суд решењем од 14-УШ-1931. г. Бр. 15325 осудио је тужене Јована и Живку на плаћање горњег дуга а од тражења осуде према туженом Сави и Миливоју тужиоца одбио, јер није поднео доказ да је меница о року протестована због неисплате — § 148. трг. зак. Касациони Суд поништио је ово решење са разлога : „По § 31. меничног Закона авалиста стоји у обавези као и онај, за кога авел даје а по ставу V § 52 истог закона акцептант остаје V обавези и без подигнутог протеста због неисплате, из чега логички излази, да и авалиста остаје у обавези као акцептант без обзира на то, што протест због неисплате о року није подигнут. Исто тако и по старом •— трговачком зконику (§ 118.) јемац -— авалиста стоји у обавези, као и онај, за кога јемство даје. Према томе погрешио је суд кад је поверилачку банку одбио од тужбеног тражења према туженом Сави и Миливоју са тог разлога, што тужилачка банка није поднела доказе, да је меница о року протествована — јер према напред изложеном, тај протест банка није ни морала подизати, пошто се из приложене менице види да су и тужени Сава и Миливоје потписали исту као авалисте за акцептанта и као такви, према напред поменутим законским прописима, стоје у обавези као и акцептант т. ј. остају у обавези и ако протест због неисплате о року није подигнут, као што остаје у обавези и сам акцептант." Примедбе III одељења од 20-Х1-1931. г. Бр. 12769.

Сопственик може по праву сопствености — § 211. грађ. зак. — на зиду своје куће отворити прозор, који гледа у суседово двориште. Тужилац Петар представио је суду, да је тужени Милутпн на зиду своје куће, ради добијања светлости, отворио један прозор, који се налази баш на само.ј граници тужиочеког имања, те Милутин бесправно искоришћује светлост и гледа у његозо имање и плац. С тога јл тужио Милутина и молио за пресуду: да о« нема права службености, да на свом зиду, који се граничи његовим имањем, отвори прозор, већ да је дужан да исти прозор зазида. По свршеном извиђању, прокупачки првостепени суд нашао је: да се из поднете уз тужбу тапије види, да имање тужиочево није оптерећено никаквом службеношћу а тужени ничим није доказао, да је ову службеност стекао на један од начина предвиђених у закону, — па је сво.јом пресудом од 27-11-1930. г. Бр. 7006 пресудио, да тужени нема право службености прозора на своме кућњем зиду и да је дужан да исти прозор зазида.