Branič

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 151

смислу § 929. грађ. зак. његово право на ову земљу застарило. Поред ове дугогодишње државиие тужиоцу не може нишга користити поднета тапија, пошто они спорно парче земље као што је увиђајем утврђено, држе и уживају као своје, много пре, него што је издата поменута тапија. Шабачки првостепени суд нашао је, да се тужени по § 223. грађ. зак. имају сматрати за савесне и поштене држаоце, јер тужилац ничим није доказао њихову несавесну државину. Самом овом савесном и дугогодишњом државином више од тридесет година, осведоченом и утврђеном именованим сведоцима, као и вршење својинских радњи на спорној земљи (засађивањем воћњака и др.) тужени су до велике вероватноће доказали да су спорну земљу прибавили куповином од тужиоца. Зато им је пресудом досудио допуну заклетву у смислу § 291. грађ. суд. пост. Београдски Апелациони суд пресудом од 6-Х1-1930 год. одобрио ову пресуду. Касациони суд примедбама свога II оделења од 20-1-1931 год. Бр. 320 поииштио је ову пресуду Апелационог суда са следећих разлога : „Ограничење доказивања сведоџбом сведока спорних тражбина, онога што се у спору гражи у вредности преко 200 дин., односи се по § 242. грађ. суд. пост. на она правна факта, која су постала вољом дотичних странака. Прибављање права својине путем куповине, као што је у овом спору случај, представља исто тако вољно дело странака, јер се ту заснива један правни однос по вољи сгранака, те се према напред наведеном ни за доказивање истог не може допустити употреба сведока. Према томе, погрешио је Апелациони суд, што је одобрио пресуду Првостепеног суда Бр. 7067/30 којом је досуђена допуна заклетва туженој страни са разлога, што су тужени дугогодишњом државином спорног имања и вршењем извесних својинских радњи на истом имању, потврђеном испитаним сведоцима, довели до велике вероватноће свој навод, да су спорно имање прибавили у својину од тужиоца путем куповине, јер се прибављање права својине на основу куповине, као ни велика вероватноћа у томе погледу — § 291. грађ. суд. пост. према напред наведеном, не може доказивати сведоџбом сведока а исто тако ни вршењем извесних својинских радњи на спорном имању по вредности већој од 200.— дин. С тога је потребно да Апелациони суд, према учињеним доказима и наводима парничара, према §§ 304—306. грађ. суд. пост. своју даљу одлуку по овод предмету донесе." Усвајајући ове примедбе, Београдски Апелациони суд нашао је, да је сведоџбом сведока утврђено, да тужени спорну земљу, држе и уживају несметано више од тридесет година, те кад се одбије време мораторијума, тужени ипак ово имање држе и уживају више од двадесет и четири године, ко-