Branič

Страна 164

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

Касациони суд примедбама свога II оделења од 19-1Х-1931 год. Бр. 9866 поништио је пресуду Апелационог суда са следећих разлога: „Погрешно Апелациони суд узима, да решење Министра Финансија од 25-ХМ925 г. Бр. 46893 којим је стављено ван снаге и поништено решење Генералне дирекције царина од 22-Х-1924. год. Бр. 46507 о кажњавању друштва „Т." за дело из § 163. царинског Закона, није постало извршно зато, што је на то решење изјавила жалбу Главна контрола, по којој није донега одлука Државног Савета а тужбом Главне контроле противу поменутог решења Министра финасија заснован спор, који има да реши Државни савет и да док он не донесе одлуку по тој тужби не може бити извршно ни поменуто решење. По чл. 21. Закона о Државном савету и управним судовима, Главној контроли је признато право на подношење тужбе само противу оних одлука министарских, којима се вређају законска наређења на корист управе појединаца, дакле само у случају, кад се том тужбом има да заснује административни спор, који има да реши Државни савет. У овом случају није ни од кога покренут гакав административни спор, па ни тужбом Главне контроле, јер се ова у овом предмету жали на решење Министарства фпнасије о стављању ван снаге решења Бр. 46507 о казни дакле на једно решење у кривичном спору административне природе, у коме се не расправља о правној вредности једног акта управне власти, већ о санкцији извесних забрањених поступака а тиме се не заснива никакав административни спор. Па како Главна контрола ни којим законским прописом, па ни царипским законом, није овлашћена да се жали на решење донето по административним кривицама, онда је потребно да Апелациони суд при доношењу своЈе одлуке има у виду напред наведено." Београдски Апелациони суд није усвојио ове примедбе, већ у писму своме од 12-Х1-1931. г. Бр. 9291 дао следеће противразлоге: „Главни разлог, на коме је била заснована пресуда овога суда, која је напред поменутим примедбама поништена, био је тај, шго тужилац у току овога спора није успео да докаже да је решењем Министарства финансија Бр. 46893 које је овај донео по решењу Државног савета, постало извршно, јер је одмах у току спора била истакнута ексцепција од тужене стране, да је Главна конгрола изјавила жалбу на то решење Државном Савету и о томе поднела доказ — јавну исправу, уверење Главне конгроле. Чим се истакло и појавило ово питање о извршности решења једног органа управне власти, које је нападнуто правним средством од стране другог управног органа, па макар да је тај орган и неумесно жалбу поднео, пада оцена питања о извршности таквог ре-