Branič

Страва 272

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

ска равнотежа не може пореметити само у случају, ако се његова буџетска предвиђања буду остварила, а то настаје само ако народ плаћа посредне порезе — једну трећину од прилике буџетом државних расхода и прихода предвиђених прихода. То .је наравоученије које изводимо из лепог рада г. Девечерског, без кога ни један суд, ни адвокатска канцеларија или државно надлештво у опште, не би требали да буду. Д-р Видан О. Благојевић адвокат 1п(гос1ис{!оп к Ге1ис1е с!и ОгоЛ репа1 1п1егпаНопа1 — е58ај с!' ћЈ81оЈге е! сЗе сгШ^ие зиг 1е сошре!епсе сптшеПе сЈапз 1е§ гаррог1з ауес ГЕ1гап§;ег — Рапз 1922. р. 482 раг Н. О. Уадгз. Н. О. Уаћгз, професор кривичног права на Правном факултету Париског Университета, специјалиста за Међународно Кривично Право, један од главних диригената Међународне Ревије за Кривично Право Кеуие пЦегпа1:тпа1 с1е Огок репађ дао је науци Кривичног Права, горе цитирано дело које има велику важност за познавање историје Међународног Кривичног Права. Поред великог дела од Ргауегб-а: Ре ЈгоИ репа1 Јп1егпа11опа1 — 1922. год. у Францусој Кривично-Правној књижевности нема другог дела, сем разуме се извесних фрагмената и чланака отштампаних у горе цитираној ревији, у којима се претресају извесна питања из домена Кривичног Права. Према томе сам тај факат доста је да се оцени значај појаве горе поменуте књиге професора Уађгз-а, а нарочито данас када се тако често појављују на дневном реду компликована међународна кривично правна питања, било пред Хашким судом било пред арбритарним судом ван Хага уз асистенцију органа Друштва Народа. Дело професора Уаћгб-а спада у расправе историског изучавања засновано на т. зв. упоредној и аналитичкој методи изучавања правних института. Дело је доста опширно а може се рећи и исцрпно. Писац у првом реду сматра да је погреоно, пре него што се упусти у изучавање материје, да да појам Међународног Кривичног Права. Тако, вели писац : ,,Међународно Кривично право је наука која одређује компетенцију Кривичне јурисдикције државе према јурисдикцији иностраној, примену својих кривичних закона у односу на место и личност којима влада држава, важност страних репресивних пресуда на својој територији". Дакле као што се види, из ове дефиниције, предмет Међународног Кривичног Права је: 1) Компетенција (надлежност) судова