Branič
2*
Број 7
„Б Р А Н И Ч,
Страна 343
спору расправити која ол двеју власти погрешно прихвата, или одбија од себе надлежност по предмету за који може постојати нскључива надлежност, или једне, или друге власти. У другом пак случају имало би се расправити којој од тих власти припада надлежност, да у конкретном случају реши један предмет за чије би иначе решавање, по овом устројству, биле надлежне и једна и друга власт (пр. месна надлежност). У погледу надлежности органа за расправу појављених сукоба између појединих власти извесна законодавства (пр. француско, чехословачко) предвиђају специјалан суд, т. звсуд конфликата, или суд сукоба надлежности, који је састављен из чланова редовног и администратииног судства и чи.ја надлежност постоји, било између којих власти да се такав сукоб појави. Наше позитивно закоиодавство не познаје овакву установу суда сукоба, који би решавао сукобе између свих власти, већ ову надлежност поверава, или Касационом суду, или Државном савету, према томе између којих власти постоји ■сукоб. Тако по § 104. Закона о уређењу редовних судова сукобе о надлежности између грађанских управних власти и судова, или између управних и редовних судова решава веће касациомјог суда. (види и чл. 46. 3. Д. С.). Сукобе пак надлеж■ности између управних власти, између самоуправних власти и између управних и самоуправних власти решава Државни савет — чл. 46 3. Д. С- Дакле расправа сукоба надлежности према нашем позитивном законодавству није поверена једном мешовитом телу у чији би састав улазили чланови више влзсти већ те сукбе расправља највиша инстанција редовног или управног суда, Касациони суд или Државни савет, према томе између којих власти је настао сукоб. Изузетно за расправу сукоба надлежности између војних власти, или војних с једне и грађанских власти, или грађанских судова с друге стране, према чл. 2. Закона о укидању надлежности касационог суда у поступку војних судова и у решавању сукоба о надлежности између војних власти, или војних судова и грађанских власти, или грађанских судова од 6 фебруара 1929 год., решава веће од седморице судија. У ово веће улазе чланови већа Касационог суда — пом. § 104 ст. 2. и 4. Закона о уређењу редовних судова и један судија великог војног суда. Изложеном систему нашег законодавства могли би се ставиги ови приговори: прво што самим лимитативним набрајањем постоји могућност да за извесан сукоб не постоји у опште надлежан орган, који би имао да га расправи. Н- пр. сукоб између кога специјалног суда с једне и специјалног суда с друге стране. Друго, услед тога што сукобе између