Branič

Број 7

„Б Р А Н И Ч-

Страна 353

суд, пошто је у питању трговачки посао. (Види одлуку Касационог Суда Бр. 680 од 2. II. 1925 год. — Срб. Ковачевић Судска пракса из 1925 године стр. 519). Поменута одлука Бр. 680/ 25. Касационог Суда гласи: „За расправу спорова између предузимача и сопственика грађевине, за иеплату зидања грађевине надлежан је Трговачки Суд и ако тужени нису трговци." Ово своје гледиште Касациони Суд поткрепио је следећим разлозима : „Што пропис тач. 2. § 16. трговачког суда одређује надлежност Тргсвачког Суда за парниц,е између свих лица, без обзира на карактер њиховог занимања само ако се парница односи на какав Трговачки посао т. ј. без обзира да ли је тај посао једнсстрано ил«и обострано трговачки посао, а предузеће грађевина из кога проистиче ова парница трговачки је посао предвиђен у тач. 7. § 17. зак- о устројству трговачког суда, те према томе трговачки суд је надлежан за, суђење овога спора." д) Дакле к?о што се види у истој материји а у двема одлукама Касациони Суд је стао на два супротна гледишта, што је, како са гледишта правног стабилитета, тако и са гледишта правилног тумачења закона. неоправдано. Одлука из 1925 године Бр. 680 дснета је у смислу и духу § 17. цитирансг закона, док је одлука Бр. 2418/32 на закону неоснована, пошто законодавац изрично нормира да је „предузеће грађевина" — трговачки посао, а у конкретном случају о коме је реч у одлуци Касационог Суда Бр. 2481/32., несумњиво постсји „предузеће грађевина" дакле тргсвачки посао, пошто дуг потиче од зидања грађевинеПрема досада изложенсм, поставља се питање која је сдлука правилна, прва или друга, и на коме гледишту треба да се заснива једно правилно решење постављеног питања. Ово пак у толико пре што је закон о устро.јству трговачког суда стари закон о коме при тумачењу његових прописа не треба да буде двојбе. Из свега досад излеженог можемо рећи само то: да је прва одлука Касационог Суда гтравилна, а на општо.ј седници Касационог Суда је да реши поменуту контрадикторност која постоји између одељења у погледу тумачења § 17. и 15. зак. о устројству трговачког суда. Боривоје Д, Петровић пристав окр. суда за Град Београд Дсвољан је умишљај у пстледу последице — жеља или предвиђања последиие, па да се једно дело квалификује као кривично дело у покушају. Пресудом окружног суда Кзп 105 оглашен је кривим Ц. В. што је 6 марта 1931. год. напао пушком прив. учесника