Branič

Б Р А Н И Ч

Год. XVI! (VIII)

Београд, август 1932.

Врој 8

УРЕДНИШТВО:

ВЛАСНИК И ИЗДАВАЧ:

КНЕЗ МИХАИЛОВА БР. 33. АДВОКАТСКА КОМОРА У БЕОГРАДУ

Д-р Радоје Вукчевић РАЈХСТАГ И РАЈХСТАТ У ВАЈМАРСКОМ УСТАВУ

У Немачкој монархији Рајхстаг је према уставу морао да дели власт са Кајзером и његовом владом с једне, и са федеративним Бундесрат-том с друге стране. После републиканског устава претседник републике је задржао само један део кајзерских прерогатива, а Рајхстаг предузео само један део функција Бундесрат-а. То што они нису предузели, предузео је Рајхстаг, те је он према ^ајмарском уставу постао оно, што пре републике није био: костур Рајха и носилац народне сувереногги. Ч.танове Рајхстага или народне посланике бирају грађани изнад 20 година, без икаквих разлика на полове. Избор се врши путем опипег, једнаког, непосредног и тајног гласања. Овакав избор плодједуге борбе, која је у смислу демократнје пре решена у Рајху него у појединим државама. Следбеници друге француске револуције, чија је главна лозинка била овакав избор, имали су већину у франкфуртској скупштини, која је била кратка века. Када су јункери победили ову скупштину, опште, једнако, непосредно и тајно право гласања остало је идеал народа, почевши од маса које је предводио Фердинанд Ласал до оних, којима је на челу стајао Ото Бизмарк. Тако је ово право примљено у уставу Северо-Немачког савеза, а преко овог V устав Рајха од 1871. Али интерес је Пруске био, да у заједничким питањима узме учешћа цео народ, који је ради еманциповања од превласти локалног племства у нацији тражио спаса. Зато је, за послове Рајха, према којему је племство било неповерљиво и непријател:.ски расположено, сама Пруска тражила промену овог основног демократског принципа. Напротив јункерска Пруска је поред националног интереса, имала још један, класни интерес: одржавања социјалног статус-квоа. Док су једино широке народне масе могле да осигурају национални инте

класни интерес могле су осигурати само класе еконол

I Рајхстаг

\т.\ ЏЈ.