Branič

Страна 546

,Б Р А Н И Ч"

Број 12

истину. Никад човек неће бити толико савршен да прави пут сам пронађе, без ичије помоћи. Једног дана испред судског већа продефилује више разних случајева. За све њих надлежни су исте судије, али разни адвокати. Оно што адвокат пронађе у једном односу који сатима расветљава, не може пронаћи судија у маси односа, који испред њега за један сат прођу. Са тог разлога адвокат је тај који судији означава путеве и испред њега баца светлост. Ако судија није обавезан ићи путем који му адвокат одреди, он ће свакако бити принуђен да и тај пут расмотри и изложене појаве оцени. Таквим трагањем долази се до циља, и у колико су трагови сигурније одређени у толико ће и циљ бити ближи. Без адвоката судови би се давили у гомилама излишних прича лаичких странака. Морали би прелистати хрпе хартије, а да ипак не дознаду о чему се ради, а пре тог сазнања — одлука је немогућа и несигурна. У сарадњи на правосуђу адвокат није само личност која сутски механизам покреће, нити личност која само штити поверене интересе. Стотине интереса индентични су, и кад адвокат једноме од њих обезбеди победу, он је победу извојевао стотинама сличних. На тај начин штитећи једно познато лице, он штити стотине непознатих, који ће преко расправљеног случаја сигурније доћи до законом признатих права. У томе лежи и улога адвоката у усавршавању оних, који правду изричу, који долазе и одлазе, али пред својим погледом увек носе јасне слике решених проблема, које су са адвокатом расветљавали. Поред јавног интереса и интереса правосуђа, функцију адвоката захтева и интерес грађана, чија су праза тим више угрожена, што је друштвени живот компликованији и законодавство разрађеније. Кад би неком магијском лупом расветлили просторност којом се појединци крећу, ми би на сваком кораку приметили опасности, које њихово кретање угрожавају па макар они увек ишли правом линијом. Нешто што данас закони дозвољавају, сутра забрањују. Безначајне околности на које се човек и не осврће, воде у крах. Адвокат је тај којему се поверава надзор над свим правним радњама из којих се састоји читав живот и који ће једино ту дужност моћи обављати, зато што има јасан преглед свих дозвољених могућности и законских граница. Имајући у обзир све ове разлоге, законодавац је прописао правило да странке морају бити заступане адвокатом у поступку пред зборним судовима свију степена. Из овог основног постулата произилази више констатација. Прва је та, да се обвеза облигатног заступања преко адвоката код свих тих судова распростире не само на рас-