Branič

0

Број 12 „Б Р А Н И Ч" Страна 569

већ и за свакога, противу кога се води извршење (чл, 4, и 7, истог закона) није добила обавезну снагу и одредба § 62. Закона о извршењу и обезбеђењу, већ је, на против у чл. 12. Уредбе за извршење закона о заштити земљорадника наређено, да се објављивање огласа о јавној продаји и покретних и непокретних ствари има вршити по прописима Законика о грађанском парничном поступку, односно закона о извршењу, који важе у појединим подручјима. Исти начин објављивања огласа, односно судских одлука, као што је у § 62. Закона о извршењу и обезбеђењу, предвиђа и нови законик о грађанском судском поступку од 13. VII. 1929 године (§ 311.) који такође још није добио обавезну снагу, на подручју овога суда, па и стечајни закон од 22. XI. 1929 године (§ 81.) Према свему овоме, до ступања на снагу односно одредбе закона о извршењу и обезбеђењу односно законика о грађанском судском поступку од 13. VII. 1929 године објављивање јавних продаја, у сваком случају, кад вредност ствари прелази 3000.— дин., има се по чл, 34, Уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти вршити преко „Службених Новина" државног издања у Београду и код ове позитивне законске одредбе то објављивање не може бити замењено оглашавањем преко бановинских службених новина. Но с обзиром на напред изнете разлоге у поменутој преставци начелства среза грачаничког, као и на то, да продаје ствари од незнатне вредности најчешће имају интерес за најближу средину и најзад, што је у новом законодавству а специјално и у стечајном закону који је на снази и који садржи прописе о универзалној екзекуцији, спроведен други, погоднији начин објављивања, Касациони Суд налази, да би у интересу избегавања излишних трошкова код продаје ствари, из чије се вредности не би могле наплатити ни таксе за оглас у новинама, ово питање требало регулисати било законодавним путем, у смислу принципа, који је заступљен у новом законодавству, било смањивањем тарифе за штампање огласа у „Службеним Новинама" државног лздања. Са изложеног а на основу § 16. тач, 2. Закона о своме устројству, Касациони Суд на постављено питање даје следеће своје мишљење: да се по § 476. грађ. суд. пост, у вези чл. 34. Уредбе о убрању рада код судских и иследних власти, продаја непокретног имања, чија вредност, и ако није велика, прелази 3000.— дин., има увек оглашавати преко „Службених Новина" у Београду. Из Опште Седнице Касационог Суда, 13-Х1-1933 год. у Београду,