Branič
Страна 572
„Б Р А Н И Ч"
Број 12
утврђено је да је инкриминисана турска тапија преправљена на тај начин што је испред првобитне цифре 172 додата цифра 5, те је од 1 1 / 2 дулум добијена површина од 51 1 /« дулум. Оптужени су у одбрани навели да никакву преправку у оригиналној турској тапији нису вршили, нити им је познато да је то ко други вршио; да они не знају турски језик, јер су двојица од њих уопште неписмени, а трећи само зна да се потпише српски и да је имање обухваћено границама у тапији њихова својина по основу непрекидне савесне државине од преко 50 година, за доказ чега су се позвали на сведоке, — те је инкриминисана тапија потпуно исправна, и доказ за њихово право својине. Испитани сведоци из одбране оптужених под заклетвом су посведочили, да оптужени доиста држе и уживају преко 50 година непрекидно имање које је предмет спора, а које је обухваћено границама у инкриминисаној тапији. Протоколом судског вештачења на лицу места утврђено је да инкриминисана тапија по својим границама обухвата оно земљиште које је предмет спора, на које оптужени полажу право својине и за које су сведоци под заклетвом утврдили да се налази у државини оптужених преко 50 гсдина. Том приликом утврђено је и то да је ово исто имање обухваћено у тапији поднетој од стране прив. тужиоца Милоша, која тапија је потврђена од стране суда 1929 године. Даље је утврђено да се инкриминисана тапија која гласи на 51 1 /;, дулум, и извод из турских баштинских књига прибављен из Цариграда, који гласи на I 1 /«, дулум, односе на једно исто имање. на које оптужени полажу право, а на које полажу право и приватни тужиоци. Најзад, на лицу места се могло констатовати да спорно имање има у површини најмање 200 дулума. По завршеном извиђању и оцени поднетих доказа, Битољски првостепени суд нашао је да у оваквој радњи оптужени, што су у реченим споровима за доказ права својине употребили инкриминисану турску тапију, која је од непознатог лица преправљена на тај начин што је у тексту, где је била означена површина са \ г / 2 дулум, испред ове цифре додата цифра 5, те је тако добијена површина од 51 1 /., дулум, стоје два дела из § 148 тач. 2 у вези § 147 од II каз. зак. од 1860 год. којим прописима одговара § 215 тач. 1 крив. зак. од 1929 год. те их је пресудом својом бр. 1019 од 14 јануара 1933 год. осудио на казну и плаћање кривичних трошкова, пресудивши једновремено да се инкриминисана тапија у погледу величине од бРД, дулум огласи за неважећу, с тим да оптужени имају и даље право државине само на њиву од 1*/ 2 дулум. По изјављеном незадовољству браниоца оптужених,