Branič

Страна 134

„Б Р А Н И Ч'

Број $

се дефиниција појма државе и њено оправдање може заиста да исцрпе у једном вишем апстрактном резоновању. Али кад је у питању проучавање државне организације, природе и начинауправљања, проблем се већ друкчије поставља, јер су сва ова питања мање више практичне природе, а поред тога она су и од великог политичког интереса. Државна и друштвена динамика испољава се највише у питањима организације државне власти и борбе око ње, и са једног практично-политичког гледишта није без интереса ко држи власт и на који начин долази до ње. Стога и ово питање о државним политичким облицима има и једну своју динамичку страну, која је може се рећи претежнија од њене апстрактне, правне стране. Са тога гледишта поглавито потребно је овајпроблем и посматрати, јер се како нам изгледа, може само на тај начин доћи до једне исправније и потпуније дефиниције разних државних политичких облика. Зато се једна формалноправна дефиниција која не води рачуна о самој стварности мора одбацити као неупотребљива. Из тих разлога, теорија о државним политичким облицима мора поред правних елемената који су неопходни, садржавати и социолошке и политичке елементе да би била потпуна и одговарала стварности. Са појавом демократије која је увела у државни живот претставнички систем и остварила правну државу, није више могуће остати при класичној дуалистичкој подели која претставља једну празну формулу, једну формулу без садржине. У данашњој држави у којој друштвене групе долазе до изражаја и чија воља често пута постаје претежна по живот па и судбину саме државе, не може се њен владавински облик ценити по класичној формули која нам је остала у наслеђе од Макиавелија. Ово се питање мора решавати на крају крајева по томе, чија је воља од пресудне важности у формулисању и остваривању државних интереса. И на пр. није то само пука случајност када се данас озбиљно говори о корпоративној или синдикалистичкој држави, о совјетској диктатури или ауторитативној влади. Све суто облици који су изграђивани путем историјске еволуције, и које наше доба наговештава као владавину оних елемената који држе стварну политичку власт у држави. Иако елементи државе остају увек исти, њена се организација и владавински облици у току историје мењају, као што се мењају и оне живе покретачке снаге које јој дају импулс и смисао њеном постојању.