Branič

Страна 142

„БРАНИЧ 1

Број 3

није у тужби предложио. Тако исто на прво рочиште могу се позвати и сведоци у тужби именовани, а који имају посведочити истинитост чињеничних навода (§324 т. 3). Законски пропис о овом прибављању исправа и позив сведока још за прво рочиште, по мишљењу Горшића, од важности је само за поступак пред среским судовима, пошто је диљ првог рочишта ограничен. Странке могу то тражити а суд издати потребне наредбе о томе после првог рочишта за главну усмену расправу. Прво рочиште почиње оглашењем ствари (§ 197 ст. 1). У записнику ће се, у сврху таксених прописа, означити сат почетка и свршетка рочишта. По Верони и Зуљи, рочишта се могу огласити тачно у оно време у које су одређена, дакле ако су одређена у 8 сати, тачно у 8 сати. Против стране која у моменту проглашења није присутна може се донети пресуда због изостанка (о чему ће ниже бити говора) (§ 492). Шта бива ако су странке присутне у суду у одређен дан и сат, а суд не почиње прво рочиште, било што је претседник већа или одређени судија спречен, или из других разлога? Да ли се једна или обе странке могу после чекања од неколико часова удаљити и да ли у том случају може настати мировање поступка или доношење пресуде због изостанка? Закон о томе ништа не говори, нити смо могли наћи код коментатора решење овог питања. По нашем мишљењу ово питање може се решити практично на тај начин, што ће суд мало причекати недошавшу странку и не отпочињати рочиште баш тачно у одређени сат, исто као што ће, и у случају да су обе странке дошле, причекати ако судија одређени за прво рочиште не буде могао да отпочне рочиште баш у тачно одређени час. Разуме се, да ни у једном ни у другом случају та сачекивања не треба да се тако протежу и злоупотребљавају те да одређивање сата за рочиште изгуби свој правни и практични значај. Расправа на првом рочишту је јавна (§ 325). Странке не морају бити заступане адвокатом (§ 128 ст. 2), Предмет првог рочишта. Циљ је првог рочишта да се по могућству што брже, лакше и без парничења пред једним судијом правна ствар дефинитивно оконча, или ако се и не оконча, да се учине извесне припреме и расчисте нека споредна процесуална питања, како би се на главној усменој расправи могло што лакше претресати само главно спорно питање и донети пресуда. С тога је законодавац тачно определио и таксативно навео шта се сме износити на првом рочишту и о чему се може расправљати (§ 334). После оглашења ствари суд ће преслушати обе странке о њиховим предлозима (§ 241). Претходно суд може по предлогу или по званичној дужности покушати да се странке