Branič

Страна 156

„Б Р А Н И Ч"

Број ?

ношен, и странка би била лишена правног лека, што је у горњем случају и било. Лице у чију је корист одобрена забрана или прибелешка не може да реалише то своје обезбеђено право ако одобрено обезбеђење не правда. По старом грађ. суд. пост. то се у већини случајева чинило правдајућом тужбом, која се подносила у смислу § 386 грађ. суд. пост, у року од 15 дана од дана примљеног решења о одобреном обезбеђењу, а могла се подићи и касније све док се дужник не послужи правом из § 392 ст. грађ. суд. пост. и одобрену забрану или прибелешку не скине због неправдања. Поступак који се предузимао по правд. тужби звао се у старом г. с. п.: кратак поступак. — У новом грађ. пар. пост. имамо сличну институцију под именом: мандатни поступак и поступак у меничним и чековним стварима. Прописима који регулишу ову материју у новом грађ. пар. пост. укинути су прописи старог г. с. п„ који су регулисали суђење по кратком поступку. Па како пропис старог грађ. суд. пост. који налаже правдање забране или прибелешке није укинут, оне се морају правдати, а то се може учинити једино у мандатном поступку,. ако се не жели повести редован грађански спор. Кратак поступак по старом грађ. суд. пост. и мандатни поступак по новом грађ. пар. пост. имају међу собом велике сличности. И једним и другим се иде истом циљу: реализовању једнога права. Решења се доносе без саслушања странака. И један и други се може претворити у редован грађански спор. Кратак поступак се претварао у редован грађ. спор кад наступе ситуације у закону изрично наведене и дужник то захтева, док се мандатни поступак претвара у редован грађ. спор по сваком приговору учињеном од стране дужника. У правдајућој тужби се увек назначавало, да се истом правда одређена раније одобрена забрана или прибелешка, па ако су се акта обезбеђења налазила у суду, коме се и правдајућа тужба подноси, акта су се задржавала и сачињавала један предмет. Препоручљиво је и у мандатној тужби којом хоће да се правда једна забрана или прибелешка, назначити да се истом правда забрана или прибелешка, јер ово има своју практичну вредност. Кад се одобри забрана или прибелешка увек се, кад то поверилац захтева, обезбеде и плаћења такса и трошкови. Кад се после то обезбеђење правдало правдајућом тужбом по старом грађ. суд. пост. у осудно решење између осталога улазили су и трошкови раније обезбеђени као и раније положене таксе. Како је у новом грађ. пар. пост.? Ако се мандатна тужба подигне без назначења да се истом правда забрана или прибелешка и просто захтева платни налог, онда трошкови и таксе по забрани или прибелешци пропадају. И тако пове-