Branič

Страна 316

„Б Р А Н И Ч"

Број 6

ступак као што су то мандатни, менични или чековни поступак, већ само једна посебна, упрошћена варијанта редовног поступка пред среским судовима која је Законом облигатно предвиђена за парнице чија вредност спорног предмета допире само до 500 д. Значи да ће суд морати да о међупредлогу расправља и одлучује по прописима који важе за редован поступак пред среским судовима, а затим ће се усмена спорна расправа наставити и крају привести по прописима који су специјално предвиђени за малични поступак. Свакако треба овај исти начин протоколисања применити и онда кад није дошло до напред поменутог растављања расправе. И овде онај део расправе који се односи на претходно питање и на изнети међупредлог треба протоколисати по прописима из §§ 527 до 542 Гр. п. п., а остали део расправе који се односи на главну ствар, по прописима из §§ 543 до 547 Гр. п. п. Затим је овде неопходно потребно да тенор пресуде буде подељен у два маркантно (најбоље са I и II) одвојена дела, пошто је у погледу међупредлога (I) допуштен редован призив, док у погледу главне ствари (II) важи ограничење призива по § 595 Гр. п. п. тј. призиву има ту места само из разлога ништавости поменутих у § 571 Гр. п. п. Најзад треба пажњу скренути на то да право или правни одношај који је предметом међупредлога за утврђење, не треба да постоји баш међу странкама које у главној парници наступају као тужилац односно као тужени. Правни одношај може да постоји и међу другим лицима. Важно је само то да је предмет међупредлога за утврђење од прејудиционог карактера по главну парницу без обзира на то кога се тиче правна структура поменутог предмета.