Branič

Борј 7—8

„Б Р А Н И Ч"

Страна 385

стоји или не. Опстоје многа дионичарска друштва, која су холдинг-друштва, и ако се то не види из њихове трговачке ' фирме (статута); исто тако су многи трустеви ћо1сНп§-сотрапу-е и ако израз „труст" по себи има више значења, а нарочито енглески правни институт „труст" нема изравне везе с холдинг-друштвом. Често говори се према њемачкој терминологији о „МиИег^езеНзсћаН" (друштво, које судјелује и набавља акције) и „Тосћ1ег§ебе11бсћаћ" (друштво, код којега судјелује прво друштво и чије акције ово набавља), а употребљује се и израз „Оасћ^езеПзсћаК". Према француском начину означивања употребљују се изрази: Но1сНп§ 1гиб1, восШе с!е рог!е{еиШеб, ошпшгп, боае1е <3е боае*ез Ш зосШе (Зе рагИсЈраИопз. Поред чистих холдинг-друштва постоје и мјешовита холдинг-друштва, којима није сврха да само (трајно) судјелују код других предузећа (асоцијација), него поврх тога обављају и трговачке и продукцијоне послове. Ту околност уважују порезна права, па тако примјера ради, швајцарско порезно право разрезује код таквих мјешовитих холдингдруштава порез само на добитак, који је получен из изравне трговачке или продукцијоне дјелатности, док за капитал, који је инвестиран у „судјеловање" вриједе посебне порезноправне олакшице и погодности. ОшсЈо Ре§ег заступа (НоШт§-Оезе11бсћаћ, 2ипсћ. 1931) диобу према привредним моментима па дијели холдинг-друштва у активне и пасивне форме предузећа. Пасивне форме предузећа искоришћују опстојеће организацијоне форме у сврху управе и инвестиције без да саме судјелују у привредном процесу, док активне форме предузећа судјелују у привредном процесу. Холдинг-друштво управљено је а рпоп на то, да стечењем акција другог друштва над овим врши своју власт и да га контролира (1о соп!го1ог ћ). Пошто холдинг-друштво располаже с већином акција и већином гласова, може у односном друштву (предузећу) одређивати начин пословања и одлучивати код раздиоба добитка. Разлози због којих се оснивају холдинг-друштва, могу према социјално-економском схваћању постојати у: а) привредној заједници (на мјесто правне фузије), ако се више сродних творничких предузећа сједине привредно, а остају и надаље правно одељена дионичарска друштва са засебном организацијом. То могу диктирати различити привредни и политички разлози (ако се жели заједницу према споља сакрити и маскирати, и то нарочито с обзиром на правне норме, које у појединим државама вриједе за проведбу фузије) или б) у рационалној подели рада. Холдинг-друштво преузима финанцирање, а фабрикацију препушта дионичком друштву, које оно финанцира. Коћег! 1легтапп разликује (Ве1еШ§ип§б-