Branič

Страна 390

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—8

уживати тај порезни привилегиј, морају имати своје сједиште у једном од тих кантона, а уз то може се управа налазити у другом кантону или мјесту (на. пр. заступник страних интересената, правни заступник, одвјетник, банка или друго лице). Обзиром на привилегирано опорезовање холдинг-друштва у појединим кантонима разријешила су многа велеиндустријална предузећа свој првобитно „мјешовити" начин пословања тако, да раде само с два друштва, од којих се једно бави с индустријално - техничким предузећем (па ради тога има стално сједиште), а друго има значај чистог друштва за финанцирање, инвестирање или судјеловање, којему пристоји слободан избор сједишта (јер за њ није стално везано), него га изабире према томе гдје је повољније опорезовање за холдинг-друштва. Према савезно-судској швицарској пракси потпадају „судјеловања" (АгШиг Сиг4Ј: АкИеп^езеПзсћаН ипс! Но1сН裏е5езсћаћ ш с1ег 5сћ\уе12. Вегћп. 1930) холдинг-друштава код других предузећа и друштава у туземству и иноземству искључиво под опорезовање у кантону, у којему се налази сједиште главног друштва (друштва-мајке), јер се односи према друштву просуђују као цјелина. Имовина, која састоји од таквих судјеловања, просуђује се порезно-правно као пословни капитал предузећа, па је ради тога искључено двоструко опорезовање холдинг-друштва у већем броју кантона. Луксембуршки закон од 31. VII. 1929. зиг 1е ге§1ше {1зса1 с1ез ћоМш^з сотрап1ез садржаје (арт. 1) дефиницију холдингдруштва под којим сматра свако луксембуршко друштво, које се у макар каквој форми бави искључиво судјеловањем код луксембуршких или иноземних друштава, дотично управом тако, да се директо активно не бави привредним-течевним радом нити води трговачки посао, који би био изравно приступан публици. Према луксембуршком праву претставља „искључиво" судјеловање претпоставку за статуиране привилегије, јер ако предлежи другачије судјеловање (као на пр. код зоае1е гшх!е), опорезује се као обично трговачко друштво. Луксембуршко право не позна према томе дјеломично опорезовање аналогно лихтенштајнском и швицарском кантоналном праву. Према пракси сматра се опћенито довољним за „судјеловање", ако износи једну двадесетпетину, а код друштва с преко 100 милијуна достаје и судјеловање у мањем постотку, само не смије бити фиктивно. Тиме се према луксембуршком праву сужује појам зоае1е с1е рагћараИоп {јпапаеге. Гледе састава биланце код холдинг-друштва примјећује се, да по себи мора дионичарско друштво своје ефекте биланцирати према берзовним или тржним цјенама тако, да их мора према њима снизити, ако су ниже од набавних цјена. Но код тог трајног судјеловања (а нарочито у случајевима као код холдинг-друштава) није потребан отпис судјеловања пре-